I pomeranac može da "oćelavi": Alopecija X, bolest "crne kože" zbog koje dlaka postepeno opada

Psi rase pomeranac poznati su po raskošnoj, gustoj dvostrukoj dlaci koja je jedno od njihovih najprepoznatljivijih obeležja. Upravo zato vlasnike posebno zabrine kada primete da dlaka postaje ređa, gubi sjaj ili počinje da opada u simetričnim delovima tela. Jedan od mogućih uzroka takvih promena jeste alopecija X, stanje koje se gotovo isključivo javlja kod rasa sa bogatom dvostrukom dlakom i koje je najčešće upravo kod pomeranaca.

Iako alopecija X može dramatično promeniti izgled psa, u najvećem broju slučajeva ne ugrožava njegovo opšte zdravlje niti izaziva bol, svrab ili nelagodnost. Reč je pre svega o poremećaju rasta dlake, zbog čega se danas sve češće koristi naziv „zastoj ciklusa rasta dlake”.

Znakovi alopecije X kod pasa

Za razliku od brojnih kožnih bolesti koje izazivaju upalu, crvenilo i intenzivan svrab, kod alopecije X koža u početku najčešće izgleda sasvim normalno. Pas se ponaša uobičajeno, nema promene apetita niti pokazuje znake bolesti, pa vlasnici često pomisle da je u pitanju sezonsko linjanje ili posledica šišanja.

Prvi znakovi uglavnom su veoma diskretni: dlaka postaje suvlja, gubi karakterističan sjaj i više nije tako gusta kao ranije. Kod nekih pasa najpre otpadaju zaštitne, duže dlake, dok mekana poddlaka ostaje očuvana. Zbog toga pas neko vreme zadržava izgled šteneta sa mekanim „plišanim” krznom, iako je već odrasla jedinka. Kako bolest napreduje, proređivanje postaje sve uočljivije. Gubitak dlake gotovo uvek ima simetričan raspored, što znači da se iste promene pojavljuju na obe strane tela. Najčešće prvo stradaju zadnji deo tela, bokovi i butine, a zatim se promene mogu širiti na vrat i trup.

Glava i donji delovi nogu uglavnom ostaju potpuno obrasli dlakom, što predstavlja jednu od karakteristika po kojoj veterinari mogu posumnjati na alopeciju X. Rep može ostati bujan, ali kod pojedinih pasa i on postaje gotovo potpuno bez dlake, stvarajući izgled takozvanog „pacovskog repa”.

S vremenom se menja i izgled kože. Na mestima gde je dlaka otpala, ona može postati tamnija nego ranije zbog pojačanog stvaranja pigmenta. Upravo zbog ove promene bolest je godinama bila poznata i pod nazivom „bolest crne kože”. Tamnjenje kože nije uzrok bolesti, već njena posledica. Kod nekih pasa pigmentacija je veoma izražena, dok kod drugih ostaje jedva primetna.

Rase koje pogađa alopecija X i uzroci oboljenja

Iako se alopecija X najčešće povezuje sa pomerancima, nije ograničena samo na ovu rasu. Češće se javlja i kod samojeda, čau-čaua, kešonda, sibirskog haskija, aljaskog malamuta i drugih špic rasa sa bogatom dvostrukom dlakom. Može se pojaviti i kod patuljastih i toy pudli, mada se kod njih smatra da postoji nešto drugačiji mehanizam nastanka bolesti.

Tačan uzrok alopecije X još nije razjašnjen. Tokom godina razvijene su brojne teorije koje su pokušavale da objasne njen nastanak – od poremećaja polnih hormona i hormona rasta do promena u radu nadbubrežnih žlezda. Međutim, nijedna od njih nije uspela da objasni sve slučajeve, zbog čega bolest i danas nosi oznaku „X”, odnosno nepoznat uzrok.

Ono što je poznato jeste da se kod obolelih pasa remeti normalan ciklus rasta dlake. Dlaka prirodno prolazi kroz faze rasta, mirovanja i opadanja. Kod pasa sa alopecijom X folikuli ostaju „zarobljeni” u fazi mirovanja i nova dlaka više ne uspeva da izraste. To je razlog zbog kojeg pas može izgledati potpuno zdravo, a ipak postepeno ostajati bez krzna.

Dijagnoza alopecije X i lečenje

Pre nego što postavi dijagnozu, veterinar mora da isključi mnogo ozbiljnije bolesti koje takođe izazivaju simetričan gubitak dlake. Među njima su Kušingov sindrom, hipotireoza, poremećaji polnih hormona, pojedine infekcije, alergije i druge endokrine bolesti. Zbog toga dijagnostika često uključuje laboratorijske analize krvi, hormonske testove, pregled kože, a po potrebi i biopsiju.

Veterinar će na alopeciju X posumnjati tek kada utvrdi da gubitak dlake nije posledica neke druge bolesti. Zbog toga dijagnoza često zahteva detaljno ispitivanje zdravstvenog stanja psa.

Dodatnu pažnju treba obratiti i na mogućnost da pojedini lekovi namenjeni ljudima izazovu slične promene kod pasa. Veterinarski dermatolozi upozoravaju da čak i minimalan kontakt sa preparatima koji sadrže estrogen ili jake kortikosteroide može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i gubitka dlake, pa je važno da takvi lekovi budu van domašaja kućnih ljubimaca.

Kada se potvrdi da je u pitanju alopecija X, postavlja se pitanje da li je lečenje uopšte potrebno. Dobra vest je da ova bolest najčešće predstavlja estetski, a ne zdravstveni problem. Većina pasa nema bolove, svrab niti druge simptome koji bi narušavali kvalitet života. Upravo zbog toga veterinari procenjuju svaki slučaj pojedinačno i zajedno sa vlasnikom odlučuju da li terapija ima smisla.

Borba protiv alopecije X i nega kože

Odgovor na lečenje veoma je nepredvidiv. Dok kod nekih pasa dolazi do značajnog ponovnog rasta dlake, kod drugih nema gotovo nikakvog poboljšanja ili se nova dlaka pojavi samo privremeno.

Među terapijskim mogućnostima nalaze se kastracija nekastriranih mužjaka, hormonske terapije, mikronidling, primena plazme bogate trombocitima i suplementacija melatoninom. Nijedna od ovih metoda nije univerzalno uspešna, pa izbor terapije zavisi od starosti psa, opšteg zdravstvenog stanja i procene veterinara.

Melatonin je jedna od najčešće korišćenih opcija jer je pokazao povoljan efekat kod dela obolelih pasa. Ipak, ni ova terapija nije čudesno rešenje – poboljšanje se prema dosadašnjim iskustvima postiže samo kod dela životinja, zbog čega vlasnici ne bi trebalo da imaju nerealna očekivanja.

Bez obzira na to da li se sprovodi terapija, pravilna nega kože ostaje izuzetno važna. Redovno kupanje blagim šamponima, održavanje hidratacije kože, kvalitetna ishrana i po potrebi dodavanje omega-3 masnih kiselina mogu doprineti očuvanju zdravlja kože i smanjenju rizika od sekundarnih infekcija. Psi koji su izgubili veći deo dlake zahtevaju dodatnu zaštitu od spoljašnjih uslova. Leti ih treba čuvati od prekomernog izlaganja suncu, posebno ako imaju svetlu kožu, dok tokom hladnih meseci mogu imati koristi od lagane zaštitne odeće koja će im pomoći da lakše održavaju telesnu temperaturu.

Najvažnije je da vlasnici ne paniče čim primete gubitak dlake. Iako alopecija X može značajno promeniti izgled psa, ona u najvećem broju slučajeva ne utiče na njegovu energiju, raspoloženje ni očekivani životni vek. Ono što jeste važno jeste da se svako proređivanje dlake pregleda kod veterinara, jer tek nakon isključivanja drugih bolesti može sa sigurnošću da se postavi dijagnoza i odredi najbolji način praćenja ili lečenja ljubimca.

(Telegraf.rs/American Kennel club)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.