14 rasa pasa koje više ne postoje: Ovaj čupavac sa šiškama ima gene najrazmaženijeg ljubimca iz prošlosti

Mnogi ljubitelji pasa sa tugom doživljavaju nepobitnu stvarnost da mnoge rase nestaju tokom vekova. Očuvanje rasa nije uvek bilo prioritet, iako je postojala svest o problemu njihovog opstajanja. Pojedine rase smatraju se ranjivim, a njihov broj u svetu ukazuje na potencijalno izumiranje.

Razlog nestajanja pojedinih rasa nije uvek jasan, jer se neke rase jednostavno integrišu u druge, dok neke gube svoju namenu usled kulturnih promena. Ipak, ima rasa koje su nestale iz specifičnih razloga, pri čemu su se neke suočile sa neizbežnim padom populacije, a druge su zanemarene.

Istorija je retko bila na strani nekih rasa pa su se našle u nemilosti i nebrizi. Iako se njihovo nasleđe viđa kod modernih pasa, to su ipak psi koji više ne postoje. A evo i zbog čega, piše Cuteness.

1. Vodeni pas Svetog Jovana

Vodeni pas Svetog Jovana je nastao u Kanadi i smatra se pretkom njufaundlenda i labrador retrivera. Bio je poznat po mišićavoj građi i crnoj dlaci sa belim oznakama. Vodeni pas Svetog Jovana voleo je da pliva i pretpostavljalo se da je nastao od radnih pasa engleskog, irskog i portugalskog porekla iz 16. i 17. veka. Vodeni pas Sv. Jovana pomagao je ribarima u hvatanju ribe i lovio je ptice na kopnu. On je bio omiljeni ljubimac naroda Njufaundlenda, ali zbog intervencije vlade je pao u nemilost. U 19. veku, pokrajina se prebacila na uzgoj ovaca, a zbog neželjenog ponašanja psa prema sradima vlada je nametnula veliki porez vlasnicima kako bi ograničila broj pasa. U 20. veku ovi vodeni psi su dodatno zanemareni i veruje se da su poslednji vodeni psi Svetog Jovana par mužjaka koji su uginuli 80-ih godina 20. veka.

2. Pejsli terijer

Izumrli škotski pejsli terijer je bio veoma popularan i ličio je na skaj terijera, ali je imao kompaktnije telo i drugačiju dlaku. Dok su se drugi terijeri instinktivno hvatali u koštac sa štetočinama, pejsli je više bio razmažen, kao pratilac i pas za izložbe, pa je čak postao favorit sajmova nakon što ga je Kinološki savez priznao 1888. godine. Nažalost, njegova popularnost ostala je u senci izložbi gde je dobila beskoristan status. Šire interesovanje za ovog terijera se smanjilo i dovelo do njegovog izumiranja. S obzirom na prošlost i lozu ove lepe rase, postoje pretpostavke o njenom temperamentu. Verovatno je bio inteligentan, lak za obuku i odan svom vlasniku. Možda je imao nagon za plenom i simpatičan i povremeno tvrdoglav karakter. Veruje se da se geni pejsli terijera nalaze u jorkširskim i biver terijerima.

3. Engleski vodeni španijel

Vodeni španijeli su imali težak posao, ali su podlegli nezainteresovanosti ljubitelja, pa su od izumiranja pošteđeni još samo američki vodeni španijel, bojkin i irski vodeni španijel. Istorija engleskog vodenog španijela je donekle obavijena velom misterije, uzgajan je bez evidencije, bio je male do srednje veličine, raznih boja sa talasastom ili kovrdžavom grubom dlakom. U lovu je bio stidljiv i osetljiv na buku i brzo je postao nepoželjan u lovačkim krugovima. Iako je engleski vodeni španijel izumro početkom 19. veka, on živi u zlatnom retriveru i mnogim drugim rasama.

4. Havajski poi pas

Nekoliko prikaza havajskog poi psa sačuvano je na umetničkim slikama: bio je kratkodlaka rasa okruglog tela i kratkih nogu. Starosedeoci Havaja u njemu su imali ljubimca za decu, ali im je služio i kao hrana. Ova rasa je dobila ime po vegetarijanskoj namirnici - taro korenu poznatom pod imenom poi kojim je ovaj pas hranjen. Šezdesetih godina 20. veka direktor zoološkog vrta u Honolulu Džek L. Torp pokušao je da oživi rasu, ali nije preterano insistirao na tome. Navodno je havajski poi pas bio neinteligentan i težak za obuku, a patio je od gojaznosti i spljoštene glave zbog nasilne ishrane. Istrebljenje havajskog poi psa bilo je neizbežno zbog kulturnih promena starosedelaca Havaja.

5. Argentinski polarni pas

Argentinski polarni pas je primer rase čija se svrha pokazala problematičnom i neodrživom. Mešanac nekoliko rasa, uključujući sibirskog haskija, grenlandskog psa, aljaskog malamuta i mandžurskog špica, on je napravljen u Argentini kako bi poslužio vojsci na Antarktiku. Lako se gajio i brzo prihvatao zadatke, vukao je sanke i putovao na velike udaljenosti. Ipak, nije bio bez mane, a najčešći uzrok povreda bili su sukobi u čoporu. Protokol o zaštiti životne sredine u Ugovoru o Antarktiku (PEPAT) iz 1994. tražio je uklanjanje rase.

Argentinski polarni pas se potpuno navikao na hladne temperature, ali nije izdržao da bude u toplijim sredinama. Njegova agresija učinila ga je nepoželjnim za ljubimca, i sve to doprinelo je stagnaciji populacije i izumiranju.

6. Indijanski hare

Najtačniji opis indijanskog hare psa nalazi se u knjizi Ser Džona Ričardsona, koji je prvi zabeležio ovu neobičnu rasu među ropskim narodom Severne Kanade. U knjizi "Fauna Boreali-americana" iz 1829. godine, Ričardson opisuje njihovu bliskost sa kojotom: "Veličina indijanskog hare psa je manja u odnosu na prerijskog vuka [kojota], ali je veća od crvene američke lisice".

Nikada nećemo saznati da li je rasa bila pripitomljeni kojot ili potomak druge rase. To nisu bili kućni ljubimci u zatvorenom, jer su pomagali u vuči sanki i lovu, a umeli su i da se penju na drveće. Međutim, vreme nije bilo blagonaklono prema ovoj rasi: pretpostavlja se da je nestala zbog uvođenja vatrenog oružja i promene u načinu lova, a moguće je da se jednostavno stopila sa drugim psima i postala mešanac.

7. Šijen gris

Cenjeni lovački pas u Francuskoj tokom srednjeg veka bio je miljenik kraljevske porodice između 1200. i 1470. godine. O rasi se ne zna mnogo, posebno u pogledu njenog porekla. Opisi šijen grisa kažu da je to bio srednji do veliki pas, sa grubom dlakom pretežno sive boje sa crvenim, žutim ili belim mrljama. Razlog za izumiranje ove rase je u prestanku interesovanja kraljevskih porodica za nju. Monasi su takođe favorizovali ukrštanje šijen grisa sa drugim psima što je pokvarilo rasu. Naslednici gena šijen grisa su nemački ptičar i vajmarski ptičar.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.