Priča o silvanu, tihom psu ratniku i pratiocu vitezova koji ga i danas čuvaju od zaborava

Kažu da kod njega nisu postojali sredina, kompromis, podela…

Ako je u bitku ulazio, iz nje je izlazio kao pobednik ili je u borbi padao. To je rasa sa našeg podneblja o kojoj se ne zna mnogo, a dostupni podaci o njoj nisu uvek relevantni i dovoljno istraženi.

Podatke o silvanu i fotografije ustupilo nam je Udruženje Izvorni, koje se bavi očuvanjem i zaštitom autohtonih vrsta domaćih životinja.

Pretpostavke o poreklu silvana u pričama i legendama

Ono što se o silvanu zna je da nije priznat kao rasa, pretpostavlja se da potiče od antičke persijske rase i da je star oko 7.000 godina.

Po građi je sličan kavkaskom ovčaru, gajen je u istočnoj i srednjoj Evropi, a trgovačkim putevima je stigao do Portugalije i Mongolije. Bio je pastir, čuvar ljudi i imanja, lovac i ratni pas. O njemu piše i Dušanov zakonik, koji ga naziva zmajem.

Silvan je navodno predak šarplaninca, ali je imao crnu ili trobojnu dlaku. U Makedoniji je poznat kao karaman, a u Grčkoj je drakontas ili grčki mastif. Silvani ili zmajevi bili su pratioci srpskih vitezova i učestvovali su u borbama zajedno sa gospodarima. Istorijski podaci iz 13. veka o pravilima uzgoja ovog psa kažu da je on postojao duže od karamana i drakontasa.

U Prvom i Drugom svetskom ratu psi čuvari imanja su masovno usmrććivani, pa je i ova retka rasa skoro nestala.

Zasad se podaci o poreklu silvana zasnivaju isključivo na predanjima i pričama.

Izgled i tipovi silvana po građi i dlaci

Postoji više tipova rase silvan.

Po građi postoje dolinski (veoma visok i suv pas, izvanredne brzine i okretnosti) i planinski (niži i širi pas izuzetne snage).

Po dlaci postoje tri tipa silvana: kratkodlaki, dugodlaki i “bradati” (oštrodlaki), a po boji se izdvajaju četiri tipa: crni sa paležom (najzastupljeniji i najcenjeniji), crni (sasvim crn, bez belina i drugih fleka), crni sa belinama (raspoređenih na nogama, trbuhu, grudima, njušci i vrhu repa) i trobojni (isti kao crni sa paležom i belinama). Poddlaka je gusta, crne, sive, tigraste, crvene, ili crvenkasto-braon boje. Oštrodlaki silvan ima uši u obliku suze koje mogu da se kupiraju ili ih pas nosi prirodno. Neki istoričari rase smatraju da je postojao silvan prirodno uspravnih ušiju, ali je on postao nepoželjan posle Drugog svetskog rata, najverovatnije zbog velike sličnosti sa nemačkim ovčarom. Rep silvana je prihvaćen u svakom obliku.

Još tri boje dlake se viđaju kod ove rase: crvena (crljen), žuta/boja laneta (žujan) i šarena (šarov), ali su one nepoželjne u odgajivačnicama.

Dubokih grudi, mišićav i atletske građe, silvan je viši i vitkiji u odnosu na šarplaninca, sa dužom njuškom i užom glavom. Najcenjeniji tip silvana je masivni planinski dugodlaki silvan vučjak, koji se veoma retko viđa. Jednako drevni kratkodlaki tip ovih pasa je češći.

Među crno-braon i trobojnim silvanima najcenjeniji su psi sa braon linijama ispod očiju koje, kako kaže legenda, psu daju natprirodne moći.

Mužjaci su krupniji od ženki, idealna visina psa je 84 cm, međutim, većina potomaka silvana ne premaši 76 cm ili manje u grebenu.

Srpski silvan je nezavisan i oprezan i razvija jaku vezu sa jednom osobom. Stabilnog je karaktera, inteligentan i ponekad izuzetno agresivan prema strancima. Toleriše pse koje poznaje i koji ne dovode u pitanje njegovu dominaciju. Ima jak zaštitnički instinkt, izuzetne lovačke osobine i veliki radni potencijal (brzo trči i vešt je u skakanju i penjanju).

Odličan njuh je još jedna osobina srpskog zmaja koji se zbog toga koristi da bi pratio trag ukradene ili odbegle stoke, divljih životinja u lovu i ljudi u ratu. Silvan je neumorni pastir sitne i rogate stoke, ozbiljan lični zaštitnik, žilav lovac na sitnu i krupnu divljač, borac koji ne prašta i ponekad ubica predatora poput vuka ili medveda, žestok ratni pas, dobar za sve poslove oko farme i dobro društvo.

Ženke su aktivnije i predanije rade od mužjaka koji ostaju blizu imanja i stada. Osim toga, one se prve suprotstavljaju predatorima i ako ne oteraju uljeze ili su predatori preblizu, mužjaci ulaze u sukob.

Silvan ima legla od po dva ili tri šteneta po sezoni. Moderniji silvan, nastao ukrštanjem sa drugim rasama, ima brojnija legla.

Poznat kao tihi ratnik i ćutljivi zaštitnik, čistokrvni silvan retko laje i zahteva obuku da bi lajao kad čuva imovinu. Zbog toga što nije nepotrebno lajao, bio je cenjen i angažovan u zasedama u gerilskim ratovima u skoro svim vojnim sukobima na Balkanu.

Silvan je imao mnoga imena u prošlosti, pa se zvao zmaj, garov i vučjak. Priče i legende o njemu se i danas prenose i osnova su svih podataka o ovoj rasi koja se navodno i dalje gaji u izvornom obliku, ali tajno.

Kinolozima tek predstoje istraživanja o ovoj rasi koju su, osim vladara, gajili vitezovi Reda Zmaja iz vremena nemanjićke Srbije. Ako silvani i danas postoje, reč je o potomcima blaže naravi, jer su, kako kaže legenda, samo tako mogli “međ’ svet”.

Ne zna se šta je od svega ovoga tačno, ali se veruje da silvan postoji kroz zmaja, karamana, drakontasa.

Nekada davno, silvan je čuvao vitezove, a sada oni bde nad njegovim potomcima.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.