Neobična pegavost dalmatinskih pasa: Tufne žute boje baš im dobro stoje

Dalmatinski psi prepoznatljivi su po zadivljujućim, šarenim mrljama na beloj dlaci.

Ove pege su jedinstvene za dalmatince i ne pojavljuju se kod drugih rasa.

Crne i smeđe mrlje su tipične, priznate i prihvaćene boje kod dalmatinskih pasa.

Međutim, dalmatinci se pojavljuju i sa "kaputima" neuobičajenih boja i dezena.

Jedan od njih je i dlačni pokrivač sa žućkastim pegama.

Varijante žutih mrlja na dalmatincima

Nijansa žute može varirati od narandžasto-pegaste, crvenkasto-žute do limun žute, odnosno svetlije žućkaste nijanse. Osim po boji pega, ovi psi ni po čemu se ne razlikuju se od ostalih dalmatinskih pasa.

Limun, žuti ili narandžasti dalmatinci na svet stižu čisto beli, bez mrlja. Karakteristične žute fleke počinju da se pojavljuju dve do 4 nedelje nakon rođenja. One se manifestuju prvo kao blede mrlje koje se polako intenziviraju u odraslom dobu i šire se po dlaci, a ponekad se pojavljuju i u unutrašnjost njihovih usta.

Pege kod dalmatinskih pasa treba da budu zaobljene, jasne i ravnomerno raspoređene, bez velikih i gustih mrlja.

Ne postoje dva ista dalmatinca, a precizna lokacija i veličina mrlja se razlikuju od psa do psa. Čini se da su fleke manje na licu, nogama i repu nego na ostatku tela, ali zaista nema pravila.

Poželjno je da se mrlje ne mešaju, ne preklapaju i da ne formiraju veće obojene površine. Neki dalmatinci mogu imati tragove ili fleke u kombinaciji sa tačkama.

Oči dalmatinskog psa su boje lešnika do tamnosmeđe, a njuške su smeđe, plavičaste ili crne. Limun dalmatinci sa smeđim nosevima poznati su kao "narandžasti dalmatinci“.

Genetika dalmatinaca sa limun žutim mrljama

Dalmatinska obojenost dugo je zbunjivala genetičare. Ipak, zna se da su mrlje na beloj dlaci uzrokovane interakcijom ekstremnih gena za određenu vrstu fleka.

Da bi fleke bile limun ili narandžaste, psu je potrebna posebna kombinacija gena, i to recesivna crvena (e/e). U svom dominantnom obliku, ekstenzivni geni proširuju proizvodnju pigmenta crne boje (eumelanina). Međutim, dve kopije recesivne varijante (e/e) ograničavaju proizvodnju crnog pigmenta promovišući sintezu crvenog pigmenta (feomelanin). Crvena je recesivna i stoga će pas sa jednom kopijom velikog slova E (E/e ili E/E) biti crn ili braon. Crveno-žuti pigment se može modifikovati genom za intenzitet u različite nijanse, u rasponu od tamnonarandžastih do bledožutih mrlja. Prisustvo dve genske kopije malog e (e/e) je dominantno nad svim ostalim bojama i u tom slučaju pas neće imati tamni pigment.

"Limun dalmatinci" su veoma retki, a samim tim se teže nabavljaju i veoma su skupi.

Atipični i standardni dalmatinski psi

Iako su dalmatinci sa limun žutim pegama atipični zbog boje, i ova osobina se smatra nepoželjnom manom na izložbama, vlasnici ih mogu registrovati kao oranž ili limun dalmatince koji mogu učestvovati na agiliti takmičenjima. Osim ove diskvalifikacione mane, dalmatinci ne smeju imati pege u obliku ploče, monokl, trobojnost (crne i braon pege na istom psu), bronzanu opeganost i ostale greške u pigmentu, ni plavo ili čakarasto oko.

Životni vek ovih neobičnih pasa je isti kao i ostalih standardom prihvaćenih dalmatinaca. Njihova žućkasta boja nije povezana ni sa kakvim zdravstvenim komplikacijama.

Međutim, gen odgovoran za belu dlaku povećava rizik od gluvoće kod svih dalmatinskih pasa, uključujući i varijetet sa limun žutim pegama. Gluvoća je povezana sa nedostatkom pigmenta u strukturama uha (cilijama) koje su ključne za pravilno funkcionisanje uha.

Limun-dalmatinac je zapanjujuće lep i privlačan i boja njegove dlake ne utiče na njegovo ponašanje niti bilo koje druge osobine.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.