Akita inu: Iako je veran ljubimac i dobar čuvar, pripazite se njegove nepredvidivosti i želje za dominacijom

Akitu “bije” glas opasnog psa koji napada čoveka.

Najčešće je nepoverljiva, pa i agresivna prema strancima. Zato joj je socijalizacija neophodna, naročito vežbe poslušnosti. Mužjak akite nepredvidiv je prema mužjacima bilo koje rase. Vlasnici kažu da su ženke i dugodlake jedinke mirnije.

Istorijat rase

Akita inu je stara japanska rasa, a prvi zapisi o njoj potiču iz sedamnaestog veka. Na ostrvu Honšu, u pokrajini Akita, tadašnje plemstvo uzgajalo je ove pse za lov. Nakon godina selekcije, nastala je „akita matagi”. To je bio inteligentan, odan i hrabar pas oštrog oka i izvanrednog njuha. Korišćen je u lovu na divlju svinju i medveda, i to uvek u paru - mužjak i ženka. Njihov zadatak bio je da pronađu i zadrže divljač dok lovac ne stigne, da aportiraju vodene ptice, a bili su i dobri ribolovački pomoćnici.

U Japanu su akite bile čuvari domova, ali i ratni i borbeni psi. Rasa je gotovo nestala početkom 20. veka, ali je 1931. proglašena kulturnim blagom države. Mnogo akita nastradalo je u Drugom svetskom ratu, jer je japanska vojska koristila njihovu kožu za izradu odevnih predmeta.

Organizovani uzgoj akite u svetu počeo je posle rata: u SAD je stvoren potpuno drugi tip psa ove rase koji je FCI priznao pod nazivom američka akita. U pojedinim delovima Japana, povodom rođenja deteta, poklanjaju se statue akite kao simbol dugovečnosti, sreće i zdravlja.

Fizičke karakteristike

Akita inu je visokog rasta: mužjak ima u grebenu 67 cm, a ženka 61 centimetar. Od fizičkih posebnosti izdvaja se izgled ušiju, koje su sitne u odnosu na glavu i telo, a ima i majušne, gotovo trouglaste oči. Razmak između očiju je zagasito smeđ: jača boja razmaka znači i višu cenu psa.

Standardom dozvoljene boje dlake su: crvenkasto-riđa, crvenkasto-riđa sa crnim tačkama, tigrasta i bela. Sve navedene boje (sem bele) imaju ”urađiro” (beličastu dlaku na bočnim stranama njuške, obrazima, ispod čeljusti, na guši, prednjem delu stomaka, donjoj strani repa i unutrašnjim delovima nogu).

Zdravlje i životni vek

Akita u proseku živi 10 do 15 godina. Nasledne bolesti rase su displazija kuka, progresivna atrofija retine i smanjena aktivnost štitne žlezde. U periodu parenja konsultujte veterinara u vezi sa pregledima, analizama i kontrolisanjem štenaca. Nakon štenjenja, ženka je vrlo agresivna i zaštitnički nastrojena prema štencima, pa ih prvih dana nemojte dirati.

Ishrana i nega

Akita se može držati u dvorištu i stanu i dobro podnosi hladnoću. Linja se dva puta godišnje i tada zahteva svakodnevno četkanje. U ostalom delu godine akitu četkajte jedanput sedmično. Inače, ovaj pas odbacuje vrlo malo dlake. Akita je uredna, nema jak miris i posle obroka će očistiti lice kao mačka. Odrasla akita hrani se jedanput do dva puta dnevno, a količina obroka zavisi od vrste hrane. Teško podnosi visoke temperature i potrebno joj je mnogo sveže vode.

Temperament

Akita je tiha i ne laje često. Brzo uči pravila ponašanja u kući. Prema deci je nežna i zaštitnički raspoložena, ali povedite računa ako u domu imate kuniće, morske prasiće, pa i mačke, jer će ih doživeti kao plen. Ova rasa zahteva stalnu fizičku i mentalnu aktivnost, ali voli udobnu dremku pokraj vlasnika. Ne voli samoću, pa obratite pažnju na to, inače će postati destruktivna.

Sećanje na Hačika

O odanosti akite najbolje govori priča o Hačiku, psu profesora Jena koji je radio na Univerzitetu u Tokiju 20-ih godina prošlog veka. Hačiko je kao štene došao u profesorov dom. Svakog dana na autobuskoj stanci dočekivao je vlasnika koji se vraćao s posla i pratio ga do kuće. Jednog dana profesor je doživeo srčani udar i nije se vratio kući. Hačiko ga je strpljivo i u isto vreme dočekivao narednih devet godina. O psu su brinuli profesorovi rođaci, ali ga niko nije mogao odvratiti od svakodnevnog bdenja.

Sećanje na Hačika i danas živi: svakog osmog aprila održava se ceremonija na stanici Šibuja u Tokiju. Godine 1934. na stanici gde je Hačiko čekao vlasnika podignuta je skulptura ovog psa, ali je srušena tokom Drugog svetskog rata. Sin skulptora je 1947. na istom mestu podigao drugu skulpturu, koja se i danas tamo nalazi.

Standard rase

Prema sistematici Međunarodne kinološke federacije akita inu pripada 5. FCI grupi (špic tip i primitivni tip pasa), sekcija 5 (azijski špicevi i srodne rase). Ne podleže ispitu u radu, a standard pod brojem 255 poslednji put je korigovan 2001. godine.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.