Vaš pas postao je naporan i "bezobrazan", jer duže ostajete na poslu: Evo zbog čega ste baš VI KRIVI

Psi ne žive po satu kao ljudi, ali žive u ritmu, nizu ponavljajućih signala koji im govore šta sledi. Kad se ti signali pomere, pas to često doživljava kao da se „pravila sveta“ menjaju preko noći. Predvidiva rutina psu donosi osećaj sigurnosti i smanjuje stres, dok nagle promene rasporeda mogu pojačati napetost i otvoriti prostor za nepoželjna ponašanja. Pas se u velikoj meri oslanja na svakodnevne obrasce: kada se ustaje, kada se izlazi napolje, u koje vreme stiže obrok, kada je igra, a kada odmor. Ti obrasci nisu samo „navika“, već svojevrsna mapa predvidljivosti. Kada se rutina poremeti, pas ne zna da li je promena privremena ili trajna, pa često počinje da traži stabilnost na jedine načine koje ima: pojačanom vezanošću, kontrolom prostora, glasnijim oglašavanjem ili opsesivnijim praćenjem vlasnika.

Najčešći okidači su iznenadne promene vremena provedenog kod kuće i van kuće. Pas koji je navikao na stalno prisustvo ljudi može, kada se ritam promeni, početi da pokazuje znake nelagodnosti: ide za vama iz sobe u sobu, „ne može da se smiri“, cvili kad primeti vaše pripreme za izlazak ili se uznemiri čim se vrata zatvore. Kod nekih pasa to se prelije u ponašanja vezana za odvajanje: nervozno koračanje, zadihanost, destrukcija, lajanje, pa čak i promene u apetitu i obavljanju nužde. Važno je razumeti da pas tada ne „prkosi“, već reaguje na osećaj neizvesnosti.

Preporučujemo

Foto: Shutterstock/simona pilolla 2

Promena ritma često se prvo vidi kroz sitnice koje vlasnici lako previdе. Obrok koji je ranije bio „tačno u minut“, odjednom kasni ili se pomera, šetnja je kraća ili se odvija u drugo doba, igra se preskoči, jer je dan naporan... Pas tada postaje razdražljiviji, traži više pažnje, "naporniji“ je nego inače, ili se povlači i deluje bezvoljno. Neki psi u takvim periodima spavaju nemirnije, češće se bude, menjaju mesta, ustaju da proveravaju kuću ili se bude u zoru, jer očekuju stari ritam.

Posebno je zanimljivo što psi vreme „čitaju“ i kroz okruženje, a ne samo kroz vaše ponašanje. Mirisi se menjaju tokom dana, nivo buke u zgradi ili ulici ima svoj obrazac, svetlo se menja, vaši rituali (ključ, jakna, obuća, torba) postaju znakovi da nešto sledi. Kada se ti znakovi izmešaju ili nestanu, pas postaje konfuzan. Zato nekad i mala promena, poput pomeranja termina šetnje ili obroka, kod osetljivijih pasa izazove veći stres nego što se očekuje.

Još jedan deo slagalice je energija koja nema gde da „ode“: ako se rutina promeni tako da pas dobija manje fizičke aktivnosti ili mentalne stimulacije, ono što se ranije trošilo u šetnji i igri može se prelivati u žvakanje stvari, kopanje, skakanje po ljudima, jurcanje po stanu ili uporno traženje interakcije. To nije „višak bezobrazluka“, već višak neispražnjene energije i napetosti. Mnogi psi se oslanjaju na šetnju ne samo zbog toaleta, već kao dnevni ventil za stres i način da „pročitaju svet“ kroz mirise.

Foto: Shutterstock/Anton Vierietin

Razlike među psima su ogromne. Stabilni, samouvereni psi često će promenu rutine preživeti uz tek blago prilagođavanje. Ali, psi koji su po prirodi anksiozniji, oni sa ranijim lošim iskustvima, psi koji su naglo menjali domove ili jedinke koje su genetski osetljivije, mogu burnije reagovati. Kod njih rutina nije samo komfor, već zaštitni mehanizam. Promena rasporeda može biti kap koja prelije čašu i pojača postojeću sklonost ka strahu ili prekomernom vezivanju. To su mali, stabilni elementi dana koji ostaju isti čak i kad se sve drugo menja: makar jedna šetnja u približno isto vreme, kratka igra ili trening uvek posle obroka, ista rutina smirivanja pred spavanje. Kada pas zna da će ti trenuci doći, lakše podnosi pomeranja oko njih. Takođe, promena je najbezbolnija kada se uvodi postepeno. Ako znate da će vam se ritam promeniti (novi posao, povratak dece u školu, putovanja, druga smena), psu je lakše da se navikne kroz male pomake nego kroz nagli rez. U praksi to znači da se vreme izlaska pomera malo pomalo, da se pas nauči kratkim periodima samostalnosti dok ste i dalje „tu negde“ i da se unapred gradi navika smirivanja, a ne samo zamaranja.

Ipak, važno je imati na umu da promena ponašanja ne mora uvek biti samo posledica poremećenog dnevnog ritma. Kod nekih pasa upravo nagla promena rutine razotkrije problem koji je već postojao u pozadini – nelagodnost, bol, početne zdravstvene smetnje ili hronični stres koji je ranije bio „prikriven“ ustaljenim obrascima dana. Kada rutina nestane, pas ostaje bez svojih mehanizama samoregulacije i tada njegovo ponašanje postaje glasnije i vidljivije. Zato svaku dugotrajniju ili izraženiju promenu vredi posmatrati pažljivo, ne kao neposlušnost, već kao signal da psu možda treba dodatna podrška – bilo kroz prilagođavanje ritma ili kroz stručnu procenu njegovog stanja.

(Telegraf.rs/PetMD)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.