Stres, depresija i tuga: Kad pas “podvije" rep

Kao i ljudi, i kućni ljubimci imaju bogat unutrašnji život i sposobni su da iskuse širok spektar pozitivnih i negativnih emocija.

Psi ne mogu da govore, pa osećanja izražavaju na druge načine. Kad je pas pod stresom, depresivan ili tužan, njegovo ponašanje se menja. Vlasnik mora da prepozna ove znake kako bi mu pomogao i ublažio negativna osećanja.

Produženi ili hronični stres ugrožava opšte zdravlje i dobrobit psa, jer slabi njegov imunološki sistem i izaziva probleme u ponašanju.

Uzroci stresa, depresije i tuge

Nabrojana osećanja često su izazvana promenama ili nedoslednostima u životu psa. Preseljenje u novu kuću, dolazak novog člana porodice (beba ili novi kućni ljubimac), ili gubitak vlasnika ili pratioca, gotovo po pravilu izazivaju osećaj anksioznosti i depresije kod psa. Značajna promena u dnevnoj rutini ljubimca, kao što je produženo radno vreme vlasnika, dugotrajni boravak u odgajivačnici ili pet centru za smeštaj, takođe će izazvati stres ili depresiju kod psa.

Psi mogu doživeti stres ili biti depresivni ako im se ne pruži prilika za aktivnosti poput trčanja, njuškanja, kopanja…

Stres je često izazvan odvajanjem od vlasnika, glasnim zvucima, pojavom velikih ili čudnih predmeta ili susretom sa grupama ljudi.

Psi će različito reagovati na istog izazivača stresa. Kako piše Clinician's Brief, način na koji pas reaguje određen je uslovima sredine u kojoj živi, kondicijom, genetikom i neurološkom adaptacijom. Stres ili anksioznost su prikladne reakcije u nekim situacijama, kao što je suočavanje sa divljom životinjom, ali štetni u drugim, poput recimo straha od ljudi koji nose šešire.

Znaci stresa

Neki znaci stresa i anksioznosti kod pasa su očigledni, ali su drugi suptilniji. Kao vlasnici pasa, važno je da ih rano prepoznamo i ne dozvolimo da se razviju u veće probleme.

Poremećaj apetita

Osećaj stresa i anksioznosti može izazvati nezainteresovanost za hranu. Ako je vaš pas, nekada fasciniran bilo kojim obrokom, sada jedva zainteresovan da jede, obratite pažnju na razvoj situacije. Stres i anksioznost izazivaju izostanak i smanjenje apetita, ali postoje i mnogi medicinski problemi koji utiču na apetit psa. Odvedite psa veterinaru koji će isključiti bilo kakav medicinski razlog promene ishrane.

Položaj ušiju i tela

Pas može povući uši ili ih spustiti ako doživi stres ili oseća anksioznost. Međutim, ovo nije očigledan znak emocija, jer mnogi psi imaju viseće uši. Pas koji je pod stresom ili anksioznošću se saginje ili zauzima zgrčeni položaj tela sa podvučenim repom. On može da se ukoči ili okreće lice od uočene pretnje.

Lizanje njuške i usana

Suptilniji znaci stresa i anksioznosti su lizanje njuške i usana, zevanje i salivacija. Pas u opuštenom okruženju, koji slini i liže usne kad mu se ponudi poslastica, nije pod stresom. Međutim, ako je lizanje usana praćeno promenama u držanju tela, slepljenim ušima ili dahtanjem, to ukazuje na doživljavanje stresa ili anksioznosti.

Medicinski problemi, poput bolesti zuba ili osećaj mučnine takođe mogu uzrokovati lizanje usana i slinjenje. Odvedite psa kod veterinara ako ovi znaci potraju.

Dahtanje, drhtanje i oglašavanje

Psi dahću kad su uzbuđeni, zagrejani, nakon vežbanja ili ako su pod stresom. Dahtanje zbog stresa se pojavljuje u kombinaciji sa ostalim znacima stresa i anksioznosti.

Zbog stresa pas ponekad i drhti. Bol i bolest takođe mogu izazvati drhtavicu, pa bi psa trebalo da pregleda veterinar ako simptomi potraju nakon što se pas smiri ili udalji iz stresne situacije.

Normalno je da se psi oglašavaju, ali cviljenje, zavijanje i lajanje se pojačavaju tokom stresa ili anksioznosti. Ako se pas češće oglašava na bilo koji način, isključite eventualne medicinske uzroke koji bi mogli da ga iritiraju.

(Prolazna) dijareja

Stresne situacije kao što su usvajanje, odlazak u azil, izlazak iz odgajivačnice, selidba ili odvajanje od vlasnika sasvim sigurno će izazvati napad dijareje. Oslobađanje norepinefrina (hormon poznat i pod sloganom „bori se ili beži“) utiče na gastrointestinalni trakt psa, što dovodi do pojave dijareje. Dijareja izazvana stresom je prolazna i nestaje za nekoliko dana, pod uslovom da pas bude na dijeti koja podrazumeva konzumaciju blagih obroka. Dijareja ima mnogo uzroka: ako se pojačava njen intenzitet, pojavljuje se krv u stolici i praćena je drugim znacima bolesti, kao što su povraćanje ili smanjen apetit, i ne poboljša se u roku od dan- dva, pas mora otići na pregled.

Neprikladno pražnjenje

Ako pas koji je naučen gde treba da obavlja nuždu počne da se olakšava u domu, to je sasvim sigurno znak stresa. Neki psi to čine usled uznemirenosti, ali i oboljenja, poput infekcije urinarnog trakta, ili fekalne ili urinarne inkontinencije. Zato je važno da psa pregleda veterinar kako bi identifikovao uzrok. Psa nemote kažnjavati zbog ove promene, jer ćete pogoršati stanje.

Kompulsivno ponašanje

Produženi periodi stresa i anksioznosti dovode do prisilnog ponašanja koje nema nikakvu svrhu osim da pomogne psu da se nosi sa problemom. Izolovan ljubimac ili pas koji ne vežba je pod hroničnim stresom i može konstantno da liže svoje udove, pokušavajući da sam sebe smiri. Ostala kompulsivna ponašanja uključuju jurenje sopstvenog repa, lizanje vazduha ili sisanje delova tela.

Neka stanja su medicinski uzrokovana, poput bola zbog osteoartritisa, koji pas olakšava ponavljajućim lizanjem udova.

Depresija i tuga

Uobičajeno je da psi doživljavaju napade depresije ili tuge ako izgube vlasnika ili pratioca. Međutim, mnoga ozbiljnija medicinska stanja mogu izazvati depresiju ili tugu. Vaša je obaveza da psa odvedete kod veterinara da bi isključio postojanje medicinskog problema.

Neaktivnost i letargija

Ako aktivan pas postane letargičan ili provodi duže vreme spavajući, to može ukazivati na postojanje depresije. Stanja koja uzrokuju bol, poput problema sa kostima kod starijih pasa, takođe su uzročnici neaktivnosti psa.

Povlačenje u sebe

Ako pas izgubi interesovanje za stvari koje je nekada voleo, kao što su šetnje ili igra, to može biti znak depresije. Takvi psi mogu postati povučeni i prestati da komuniciraju sa ljudima i drugim životinjama.

Kako pomoći psu

Rano prepoznavanje znakova tuge ili depresije i intervencija su ključni za sprečavanje eskalacije uznemirenosti i stvaranje problema u ponašanju. Prvi korak je da psa pregleda veterinar koji će isključiti medicinski uzrok novonastalog ponašanja. Ako pas dobije desetku za zdravlje, o daljim potezima se posavetujte sa veterinarom ili stručnjakom za ponašanje psa. Nekim ljubimcima će možda biti potrebna kombinacija lekova i modifikacija ponašanja.

Svi psi, uključujući i one koji doživljavaju stres, depresiju ili tugu, treba da se pridržavaju rutine spavanja, hranjenja, vežbanja i igre. Veoma je korisna i svakodnevna mentalna stimulacija ljubimca.

Kako izgleda kad pas prolazi kroz teške i depresivne trenutke?

Pogledajte sledeći video i - nemojte zadržavati suze!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.