Zelena zmija: Dobar izbor za zmijoljupce koji preferiraju mirne reptile

Zelena zmija je miran i stidljiv stanar kućnog terarijuma.

Postoje dve vrste zelene zmije: glatka koja narase od 30 do 50 cm i tzv. hrapava, dugačka od 55 do 80 cm, a ima i primeraka dužih od metra.

Ove dve vrste su blisko povezane: to su male, tanke zmije i obe se približavaju statusu ugroženih vrsta. Njihova boja je upečatljiva: jarko smaragdnozelena sa bledo žutim ili krem stomakom koji postaje plav kad se zmija uplaši.

Ona je stidljiva i mirna, ne voli kontakt sa živahnim članovima porodice, pa nije dobar izbor u domu sa malom decom.

Zelena zmija živi od šest do 8 godina, ali je zabeležen životni vek nekih primeraka od 15 godina.

Ponašanje zelene zmije

U prirodi, zelena zmija provodi vreme viseći i loveći u krošnjama drveća i među biljkama. Plašljiva je i nervozna i u zarobljeništvu se nerado hrani, pa se ne preporučuje teraristima početnicima. Obe vrste zelene zmije obično doživljavaju stres kad ih uzimaju u ruke, pa je bolje da ih samo posmatrate.

Uslovi u terarijumu

Zelene zmije su male i ne treba im veliki prostor. Vole da se penju, pa im obezbedite vertikalni terarijum. Miroljubive su i mogu se držati u grupama od po tri primerka.

Šestougaoni terarijum od oko 120 litara je dobar izbor za smeštaj, jer pruža dosta prostora za biljke i mesta za skrivanje. Obe vrste zelene zmije su tanke, pa ogradite prostor u kome borave kako ne bi pobegle. Biće vam potreban veoma čvrsto prijemčiv poklopac sa finom mrežicom.

Ako u terarijum ne unesete dovoljno biljaka za skrivanje, zelene zmije će biti pod stresom. Zelenilo treba da ispuni najmanje 50 posto terarijuma. Obezbedite grane i vinovu lozu za penjanje, kao i kutije za skrivanje.

Toplota, vlažnost i podloga

Najbolji izvor toplote zelenoj zmiji će biti sijalica (belo svetlo danju i crveno ili plavo/ljubičasto noću) ili keramički emiter toplote. Izvor toplote iznad glave zmije može se dopuniti toplotom iz grejnog tela ispod terarijuma. Povedite računa o tome da se staklo terarijuma ne zagreje previše, kako zmija ne bi dobila opekotine.

Dnevna temperatura u terarijumu treba da bude od 21 do 27 stepeni, a noću od 18 do 24 stepena Celzijusa.

Zelene zmije su dnevne životinje, pa bi UVA/UVB sijalica trebalo da im bude uključena 10 do 12 sati dnevno. Zmija mora imati ciklus svetlosti i tame.

Zelena zmija ne traži previsoku vlažnost. Osim povremenog zamagljivanja terarijuma, posuda za vodu će povećati vlažnost u terarijumu (održavati na 40 do 50 procenata). Koristite higrometar za merenje unutrašnjeg nivoa vlažnosti i pratite parametre u zimskim mesecima, ako živite u regiji sa hladnom klimom. Privremeno povećanje vlažnosti do 60 procenata potrebno je u periodu menjanja košuljice.

Materijal za polaganje na dno terarijuma pažljivo odaberite: on treba da bude bezbedan i da se lako održava. Najbolje su podloge za reptile, papirne podloge ili bezolovne novine. Izbegavajte supstratne materijale koje zmija može da proguta.

Hrana i voda

Zelena zmija se hrani insektima, svaka 3-4 dana, pa bi bilo idealno da imaju stalni priliv živih obroka.

U kućnim uslovima hranite ih plenom mekog tela, poput gusenica, a možete dodati i pauke, moljce, muve i njihove larve. Mogu se hraniti crvima, skakavcima i cvrčcima, ali samo povremeno, jer insekti sa čvrstim egzoskeletom mogu napraviti problem prilikom gutanja.

Zmiji nikad nemojte nuditi obrok koji je širi od njenog tela!

Sve što ponudite zmiji da jede prethodno napunite vitaminskim i mineralnim dodacima, a kalcijumom pospite nekoliko puta nedeljno.

U danu hranjenja, zmiji dajte obroke u nekoliko navrata, u zoru ili sumrak. Velika aktivnost članova porodice može biti otežavajuća okolnost za hranjenje zelene zmije koja voli mir, pa je u vreme davanja obroka premestite u tihu prostoriju.

Ova mala zmija voli da pije kapljice vode sa lišća, a malo teže ide pojenje iz posude ili drugog predmeta. Orošavajte biljke u terarijumu, ali obezbedite i plitku posudu sa vodom, dovoljno veliku da se zmija popne i uđe u nju, kako bi potopila telo.

Zdravstveni problemi

Obe vrste zelenih zmija su sklone gljivičnim i respiratornim infekcijama. Disanje sa otvorenim ustima i zvuk škripanja su znaci respiratorne infekcije, a promena boje kože obično je simptom gljivične infekcije.

I uobičajena bolest među zmijama - trulež u ustima ili infektivni stomatitis - pojavljuje se i kod zelene zmije. Ova bakterijska infekcija usta izaziva upalu u ustima i oko njih i pojavu mehurića: ako se ne leči, zmiji će stradati zubi, jer će u nekom trenutku infekcija zahvatiti i kosti.

Odabir zelene zmije

Populacija zelene zmije u svetu opada, zbog gubitka prirodnog prebivališta i upotrebe pesticida. U nekim državama, jedna ili obe vrste zelene zmije smatraju se ugroženim. Uzimanje ovih zmija iz divljine može biti protivzakonito i doprinosi dodatnom proređivanju njihovog već smanjenog broja.

Ukoliko ste ljubitelj zmija i želite da nabavite jednu od dve vrste zelene zmije, obratite se renomiranom odgajivaču.

Zmija uzgajena u zatočeništvu neće biti pod tolikim stresom kao one iz divlje prirode. Što je najvažnije, gajene zmije ne nose parazite koji sa njom obično "dođu u paketu.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.