Paradajz žaba: Jedan od najređih i najskupljih stanovnika terarijuma

Paradajz žaba jedan je od najpopularnijih, ali i najskupljih kućnih ljubimaca vodozemaca.

Poznata po privlačnim žutim i crveno-narandžastim bojama, paradajz žaba se naduvava u znak upozorenja i tako odvraća predatore od namere da je pojedu. Tada poprima izgled paradajza i postaje gotovo nemoguće da je bilo ko proguta. Osim što se naduva, u slučaju opasnosti luči toksični sekret. Donja strana tela joj je gotovo sasvim bela, a leđa su crvena. Postoje tri podvrste ove žabe, koje se razlikuju po slabijoj ili jačoj crvenoj boji, a mužjaci su “sjajniji” od ženki. Paradajz žabe ponekad imaju i crne tačke na leđima. Za razliku od drugih vrsta žaba, njihove prednje noge nisu "mrežaste".

Ponašanje

Paradajz žaba oglašava se tokom večeri, kad je najaktivnija. Voli da se skriva ispod lišća i blata u prirodnom staništu. Kao i većina žaba, ne voli da je vlasnik dodiruje. Iako joj transport iz jednog prostora u drugi neće nauditi (za vreme čišćenje terarijuma), često uzimanje i premeštanje će izazvati veliki stres. Ako počne da luči belu supstancu iz leđa, to je znak da je pod stresom. Kad god poželite da je dodirnete, navucite rukavice, jer čak i ostaci od sapuna ili losiona mogu da joj naškode.

Smeštaj

Paradajz žabe žive (i razmnožavaju se) u slatkovodnim bazenima. Prirodno prebivalište im je na Madagaskaru, duž istočnog pojasa kišnih šuma ostrva: one uživaju u prašumama i divljim močvarnim šumama, odakle odlaze ka sporim vodama, čak i barama, a viđaju se u ruralnim i urbanim sredinama.

Da biste paradajz žabi stvorili povoljno okruženje, nabavite terarijum od barem 40 litara i posudu za manju količinu vode. Trebalo bi da imate termometar za kontrolu temperature i vlažnosti, ukrase za biljke (žive ili veštačke), kao i mesta za skrivanje žabe, kao što su kore od plute, grane i šuplji trupci. Što je rezervoar veći, to bolje po žabu.

Veličina zrele paradajz žabe (Discophus antongilii, insularis i guineti) je od 6,35 cm do oko 9 centimetara.

Zbog činjenice da je kopnena vrsta, više joj odgovara veći horizontalni prostor. Ona voli da se ukopava, pa supstrat koji služi kao podloga treba da bude dubok najmanje 5 centimetara.

Tokom razmnožavanja, ženke polažu stotine lepljivih crno-belih jaja na površinu vode. Punoglavci se pojavljuju za oko 36 sati i razvijaju se oko dva meseca, a polnu zrelost dostižu između dve i četiri godine.

Toplota i svetlost

Upotrebite jastučić za grejanje ili lampu da biste održali okruženje dovoljno toplim. Temperatura treba da bude između 18 i 29 stepeni Celzijusa, jer sve iznad ili ispod može stvoriti tegobe vašoj žabi.

Paradajz žaba je noćna vrsta i ne zahteva posebno osvetljenje. Obična sijalica je dovoljna da održi biljke i neće uticati na žabu (UVB/UVA svetlo niske snage 2,0 ili 5,0 na dnevnom i noćnom režimu).

Vlažnost i podloga

Paradajz žabi potrebno je mnogo vlage u terarijumu, oko 65 do 80 procenata, u čemu će pomoći svakodnevno zamagljivanje i korišćenje visokokvalitetnog higrometra.

Zbog sklonosti da se ukopava, preporučuje se rastresit supstrat dubine najmanje 5 cm (plantažna ili ekološka zemlja, ili kokosova vlakna). Može se koristiti i gornji sloj zemlje bez pesticida i đubriva.

Pošto ova žaba voli da kopa, razmislite o postavljanju veštačkih biljaka.

Hrana i voda

Paradajz žaba jede insekte poput buba, muva, komaraca, larvi insekata i crva. Ona je grabljivac iz zasede, što znači da uglavnom lovi noću. Pošto možda nećete moći da obezbedite ovoj žabi insekte koje bi jela u divljini, mnogi vlasnici paradajz žaba će njen primarni izvor hrane (cvrčci) dopuniti suplementima kalcijuma i vitamina. Potencijalni izvori hrane uključuju crve iz brašna, voštane crve, supercrve i male miševe.

Vašoj paradajz žabi biće potrebna čista, dehlorisana voda, jer se svi toksini iz nefiltrirane vode mogu apsorbovati kroz njenu kožu. Žabe preferiraju vodu meke do srednje tvrdoće sa neutralnim pH nivoom. Uprkos činjenici da su vodozemci, paradajz žabe ne umeju dobro da plivaju.

Zdravstveni problemi

Najčešća bolest koja pogađa ove madagaskarske žabe je hitridiomikoza (Chytrid fungus), koju izaziva gljivični patogen Batrachochytrium dendrobatidis. Ova bolest predstavlja veliku opasnost za vrstu. Inače, životni vek paradajz žabe je od šest do 8 godina.

Odabir žabe

Iako se teško nabavlja i poprilično je skupa, paradajz žaba je veoma popularna među ljubiteljima teraristike. Izdržljiva je i relativno laka za negu, pod uslovom da su zadovoljene sve njene potrebe. Imajte na umu da su to usamljena bića koja mogu da ispolje kanibalističko ponašanje, pa ne treba držati više od jedne žabe u ograđenom prostoru. Možda ćete moći da zajedno smestite par žaba pod uslovom da imaju dovoljno prostora za kretanje i stvaranje sopstvenih jazbina.

Ako ste prvi put vlasnik ove žabe, odaberite mladu jedinku uzgojenu u zarobljeništvu. Manje je verovatno da će vam u dom doneti parazite ili skrivene patogene.

Pogledajte kako se odvija hranjenje paradajz žabe u terarijumu!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.