Nova studija o oglašavanju živine dokazala tužnu istinu o kojoj se odavno zna, ali je ona uvek negde daleko

Foto-kolaž: Shutterstock

Razumevanje emocija životinja je pitanje koje se proučava veoma dugo i u samom je vrhu studija o dobrobiti, ali nova studija profesora Univerziteta u Misisipiju možda je ključna za dekodiranje značenja oglašavanja životinjskih vrsta.

Kenet Sufka, profesorka psihologije i farmakologije, udružila se sa timom iz Velike Britanije, posvećenom istraživanju dobrobiti životinja, kako bi proučavali emocije ptica kroz uobičajeno pištanje i zvižduke pilića. Njihovo istraživanje je nedavno objavljeno u Applied Behavior Science, a preneo je Sciencedaily. Rezultati studije mogli bi da poboljšaju dobrobit životinja u živinarskoj industriji i da se odraze na poboljšano testiranje lekova protiv depresije i anksioznosti kod ljudi.

Preporučujemo

Priznanje stresa kod živine otvara vrata humanijoj industriji

Naučnici su bili zainteresovani da otkriju postoji li neinvazivan način za registrovanje stresa kod životinja što su analizirali kroz studiju o pilićima, proučavajući njihovo oglašavanje.

Da bi sproveli studiju, istraživači su proširili prethodne rezultate iz laboratorije dr Sufke: eksperimentalna postavka je uključivala složenu akustičnu opremu u osamljenoj prostoriji. U jednu kutiju su stavili pile, a u drugu pile sa ogledalom. Pile koje je videlo svoj odraz verovalo je da nije samo, a zvuci koje je proizvodilo ukazivali su na to da je relativno mirno. Pile koje je bilo samo postalo je veoma glasno, proizvodeći visoke tonove koji, kako se veruje, ukazuju na stanje nalik anksioznosti. Akustični podaci koje su istraživači prikupili merili su kako se promenio kvalitet oglašavanja pilića i šta je to značilo za nivo njihovog stresa.

Foto: Shutterstock/Sibghat Dotani

0:38

1:34

Mogućnosti otkrivanja stresa mogla bi otvoriti vrata humanijoj praksi u industriji mesa i jaja, tvrde istraživači. U komercijalnim pogonima za uzgoj širom sveta – bilo da se radi o govedima, svinjama ili pilićima - postoji stvarna zabrinutost za dobrobit životinja, a autori studije smatraju da je vredno truda razmišljati o praćenju dobrobiti životinje kroz način njenog oglašavanja.

Iako istraživači i poljoprivrednici odavno znaju da je glasno pile po pravilu uznemireno, to saznanje nikada nije otišlo dalje i dublje od toga, rekla je Sara Kolins, koautor i vanredni profesor za ponašanje životinja na Univerzitetu u Plimutu. Ona kaže da su visoki glasovi pilića dokazi o njihovim osećanjima i o tome da su sposobni da ih iskažu.

Ova studija takođe predstavlja neinvazivan, relativno jeftin način proučavanja stanja sličnih anksioznosti kod životinja. U prethodnim modelima, način merenja nivoa stresa životinje uključivao je hvatanje, vađenje krvi i merenje nivoa hormona stresa koji se zove kortizol. To je samo po sebi bilo stresno – uhvatiti, obuzdati, prikupiti, osloboditi, a ovo je zaista bolji način.

"Frizl" živina Foto: Shutterstock

Da li životinje imaju svoja prava

Lekovi namenjeni ljudima često moraju proći studije na životinjama pre bilo kakvog testiranja na ljudima. Ali pošto se pilići često koriste kao prethodnici studija na ljudima, razumevanje njihovih emocija moglo bi da poboljša istraživanja o lekovima za anksioznost i depresiju.

Ovo istraživanje takođe ukazuje na odgovor na starije, složenije pitanje: koja prava imaju životinje? Dugogodišnji dosadašnji odgovor je bio da životinje nemaju iste emocionalne sposobnosti kao ljudi, pa stoga imaju manje potreba i želja, a samim tim i prava.

Sufka tvrdi da rad koji su do sada obavili pokazuje sličnosti između ptičijeg stresnog ponašanja i ljudske anksioznosti i depresivnih stanja. Ovo su zaista jaki argumenti koji ukazuju da ove životinje imaju negativna emocionalna stanja. Ukoliko je to tačno, nastavlja Sufka, etički proizilazi da smo apsolutno obavezni da brinemo o dobrobiti životinja i da im obezbedimo najbolje moguće uslove za život.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.