Koje egzotične životinje mogu da se drže u našim domovima, a koje su zabranjene: Pogledajte SPISAK i PRAVILA

U poslednjih desetak godina Srbija se priključila globalnom trendu – sve je više ljudi koji kao kućne ljubimce ne biraju pse ili mačke, već kameleone, zmije, afričke ježeve, činčile ili papagaje retkih vrsta. Iako su mnoge od tih životinja atraktivne i neobične, njihov boravak u domaćinstvu nije stvar lične želje već propisa. Naime, egzotične životinje su pod posebnom zakonskom regulativom, a svako ko želi da ih drži mora da zna koje vrste su dozvoljene, koje su strogo zabranjene i koji su uslovi nužni za njihovo odgovorno držanje.

Koji propisi regulišu ovu oblast

Zakonodavni okvir čine tri ključna dokumenta. Prvi je Zakon o dobrobiti životinja, koji propisuje osnovne obaveze vlasnika da obezbedi adekvatne uslove za životinje, uključujući egzotične vrste. Drugi je Zakon o zaštiti prirode, kojim se uređuje zaštita divljih i strogo zaštićenih vrsta, uključujući zabranu njihovog hvatanja, držanja i prodaje bez posebnih dozvola. Najkonkretniji je, ipak, Pravilnik o držanju i gajenju divljih životinja u zatočeništvu, koji sadrži precizan spisak vrsta koje se mogu, odnosno ne mogu, legalno držati u domaćinstvu. Ovaj pravilnik razlikuje domaće i strane vrste, navodi konkretne uslove, ali i zahteva da svaka životinja bude nabavljena legalno, iz uzgoja ili uvoza uz validnu dokumentaciju.

Šta znači „dozvoljena egzotična životinja“

Dozvoljene su one vrste koje ne predstavljaju opasnost po čoveka ili prirodnu sredinu, koje se ne nalaze na listi strogo zaštićenih divljih vrsta i koje se mogu držati u kontrolisanim uslovima. Međutim, sama dozvola ne znači da je dovoljno imati želju – zakonski vlasnik mora da obezbedi uslove koji odgovaraju fiziološkim i biološkim potrebama konkretne vrste.

Tako, recimo, zmije kao što je kukuruzni smuk ili kraljevski piton mogu legalno da se drže, ali samo ako se nalaze u adekvatno zatvorenom i zagrejanom terarijumu, sa kontrolisanom vlagom, temperaturom i ishranom. Gušteri poput bradate agame ili leopard gekona zahtevaju UVB osvetljenje, podlogu prilagođenu penjanju, kao i tačno propisanu toplotnu zonu unutar terarijuma.

Papagaji – tigrice, nimfe, amazonci i are – mogu se nabaviti legalno, ali se mora obezbediti prostran kavez, svakodnevno puštanje van njega, ishrana bogata semenkama, voćem i povrćem, kao i stalna stimulacija – igračke, grane, ogledala – jer su to vrlo inteligentne i društvene životinje koje teško podnose usamljenost.

Afrički beli jež, činčila i degu su takođe među dozvoljenim vrstama. Njihovo držanje zahteva odgovarajući kavez, pravilnu ishranu i zaštitu od stresa i vlage, s obzirom na to da su osetljivi na spoljne uslove. Vodene i kopnene kornjače, kao i mnoge tropske ribe, mogu biti legalno držane u akvaterarijumima ili akvarijumima – uz poštovanje uslova poput kvaliteta vode, svetla, grejanja i prostora za kretanje.

U svakom od ovih slučajeva važi pravilo: bez obzira na to koliko je vrsta zakonski dozvoljena, inspekcija može naložiti oduzimanje životinje ukoliko su uslovi neprikladni, a vlasnik može biti kažnjen.

Koje su vrste zabranjene

Zabranjene su sve one koje predstavljaju pretnju po bezbednost, prirodnu ravnotežu ili su zakonom zaštićene. To uključuje sve vrste velikih mačaka (lav, tigar, ris), medvede, vukove, divlje svinje, zmije otrovnice, kao i brojne vrste ptica grabljivica i majmuna. Iako se na internetu mogu pronaći oglasi za kupovinu ovih životinja, njihovo držanje je zabranjeno, osim u registrovanim zoološkim vrtovima, edukativnim ustanovama ili uz posebne dozvole Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Prema važećem pravilniku, zabranjeno je držati i domaće divlje vrste, poput vuka, lisice, jazavca, divlje mačke, ali i sove, orlove i sokolove – jer su svi oni zakonom zaštićeni. U slučaju da građanin pronađe povređenu životinju iz ove kategorije, dužan je da obavesti nadležne institucije i nikako ne sme da je zadrži.

Ljubimac nije igračka

Egzotične životinje privlače svojom neobičnošću, bojama, ponašanjem i retkošću, ali njihovo držanje traži ozbiljnu pripremu, znanje i odgovornost. U pitanju nisu kućni ljubimci koji će zadovoljiti trenutnu želju – već bića kojima je potrebno mnogo više od kaveza i hrane. Pre nego što neko odluči da udomi zmiju, papagaja ili ježa, mora se detaljno informisati, konsultovati sa veterinarom, proveriti legalnost nabavke i obezbediti uslovi koji poštuju prirodu te životinje.

Jer, ljubav prema životinjama ne meri se njihovom egzotičnošću, već spremnošću da im obezbedimo ono što im je stvarno potrebno.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.