Afrički pigmejski jež: Pet uobičajenih bolesti

Afrički pigmejski ježevi su veoma popularni i sve više ljudi odlučuje da ih gaji kao kućne ljubimce.

Međutim, budući vlasnici treba da znaju kojim bolestima su skloni ježevi: neke su veoma ozbiljne, a pojedine se mogu izbeći. Evo pet najčešćih bolesti kojima su skloni naši bodljikavi prijatelji.

Oboljenja zuba

Ježevi imaju oko 44 zuba u obliku slova V: oni su minijaturne verzije čovekovih zuba i skloni su stomatološkim problemima koje imaju ljudi. Slomljeni zubi, apscesi, gingivitis i nakupljanje kamenca samo su deo promena na ježevim zubićima. Bilo bi idealno sprečiti pojavu ovih problema, ali to nije uvek izvodljivo kod džepnog bodljikavog ljubimca. Ako uspete da pregledate zube svom ježiću ili ih čak isperete vodom, znajte da ste obavili odličan posao. Ukoliko pak nema šanse da priđete njegovim ustima, u nekom trenutku ćete morati da odnesete ježa na čišćenje zuba, pa čak i na vađenje u slučaju potrebe.

Reprodukcija i ektoparaziti

Sterilizacija ženke je humani zahvat koji ima velike prednosti. Rak materice, piometra (infekcija materice) i tumori dojke su uobičajene bolesti koje se mogu sprečiti uklanjanjem jajnika i materice u uzrastu od oko šest do osam meseci. Kastracija mužjaka je takođe ključna za prevenciju raka testisa i obavlja se otprilike u istom dobu kao kod ženke.

Jež će izgubiti deo bodlji prilikom normalnog procesa linjanja, ali ako se često češe i na podlozi gde boravi nalazite mnogo bodlji, možda ima ektoparazite. Grinje su najčešća vrsta ektoparazita na ježevima: izazivaju svrab, crvenilo i opadanje bodlji. Osim toga, oni isušuju kožu i razdražuju ježa. Zato odnesite ježa veterinaru koji će dijagnostikovati grinje. Možete odneti i uzorak oljuštene kože ježa koju će veterinar pregledati pod mikroskopom.

Grinje dospevaju u kavez ježa putem podloge i hrane. Zbog toga je važno da ih pre postavljanja zamrznete na 24 časa.

Neurološke promene

Uobičajen naziv "sindrom teturavog ježa" (wobbly hedgehog syndrome) je neurološko oboljenje koje izaziva nesigurnost pri hodu i konstantno ljuljanje. Bolest brzo napreduje, pa se jež otežano kreče, počinje da pada, ne može da se oporavi i nastupa paraliza. Ova bolest je nažalost fatalna i pogađa jednog od 10 ježeva. Uzrok bolesti kojoj nema leka nije poznat, ali se sumnja na genetsku predispoziciju.

Tegobe urinarnog trakta

Urin koji jež izbacuje u normalnim zdravstvenim okolnostima treba da bude bistar i žuto obojen. U slučaju infekcije urinarnog trakta ili cistitisa, mokraća poprima smeđu boju ili čak postaje krvava. Urolitijaza (kamenje u bešici) takođe može izazvati hematuriju (krvavi urin) što povlači i otežano mokrenje. Analiza urina, urinokulture i ultrazvuk bešike će pomoći u dijagnostikovanju bolesti urinarnog trakta ježa (infekcije bubrega, tumori bešike i druga oboljenja urinarnog sistema).

Ježevi obolevaju i od drugih bolesti, kao što su infekcija ušiju, gojaznost, alergije, upale, osteoartritis, tumori… Zbog toga se preporučuje godišnji kontrolni pregled kako bi vaš ljubimac što duže bio zdrav.

U sledećem VIDEO snimku pogledajte kako izgleda uobičajen pregled ježa kod veterinara!

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.