Šta je mačija demencija, zašto nastaje, kako se ispoljava i može li da se spreči?

Foto: Pixabay//vutrinh

Mogu li mačke da postanu dementne?

Mačke doživljavaju pad kognitivnih sposobnosti usled starenja mozga, pa su primetne promene njene percepcije, svesti, učenja i pamćenja. Demencija utiče na sposobnost "hvatanja" informacija iz okruženja i odlučivanja kako da se deluje.

Preporučujemo

Šta je mačija demencija?

Mačija demencija (sindrom kognitivne disfunkcije ili CDS) je preovlađujuća kod starijih mačaka, direktno je povezana sa starenjem mozga i dovodi do promena u svesti, deficita u učenju i pamćenju i smanjenog reagovanja na stimuluse.

1:34

0:24

Alchajmerova bolest i demencija kod ljudi su bolesti sa simptomima koji se mogu uporediti sa mačijim CDS-om.

Foto: Pixabay/mduman1997

Simptomi mačije demencije

Mačke sa demencijom obično pokazuju postepene promene u ponašanju koje isprva nisu tako drastične, ali se pogoršavaju s vremenom.

Mačka je dezorijentisana ili konfuzna, anksiozna, pokazuje nemir ili promene u spavanju, menja karakter (razdražljivija je ili nežnija nego ranije), menja joj se apetit (jede više ili manje i to radi u drugo vreme od uobičajenog), povlači se u samoću, izbegava druženje sa ljudima i mačkama, pogoršava joj se naučeno ponašanje - ne koristi posudu sa posipom, zaboravlja gde jo je činija za hranu... Osim toga, nivo njene aktivnosti se menja, mnogo mjauče i zapostavlja ličnu higijenu.

CDS karakterišu promene u ponašanju, ali one mogu da budu i posledice nekih bolesti, poput smanjenja funkcija bubrega i ubrzanog rada štitne žlezde. Mnoge promene u ponašanju mačke su simptomi zdravstvenih problema. Ako primetite bilo kakve promene, odvedite mačku kod veterinara. CDS kod mačke se dijagnostikuje kada se isključe druge bolesti.

Šta uzrokuje mačiju demenciju?

Sindrom mačije kognitivne disfunkcije je uzrokovan neuropatološkim promenama u mozgu koje nastaju kao posledica starenja. Iako proces nije u potpunosti razjašnjen, veruje se da su uključeni genetski, nutritivni i elementi životne sredine.

Foto: Pixabay/enginakyurt

Kako veterinari dijagnostikuju mačiju demenciju

Na osnovu tipičnih pokazatelja mačije demencije, veterinar lako može da uspostavi ovu dijagnozu.

Dezorijentacija, promene u interakcijama, izmene u ciklusu spavanja, prljanje doma, anksioznost... samo su deo manifestacija koje ukazuju na mačiji CDS.

Mačka deluje izgubljeno ili je zbunjena u poznatom okruženju, pa se skriva po ćoškovima ili iza nameštaja, bulji u zidove ili u nebo kad sedne pored prozora, ima poteškoe da pronađe hranu, činiju za vodu, posudu sa posipom... Promene u druženju sa drugim mačkama i ljudima ogledaju se u nezainteresovanosti za igru ili pak prejakoj vezanosti, ili čak razdražljivosti.

Mačka koja je nekada spavala tokom noći, a sada se budi u 4 ujutru, mjauče do besvesti, luta po domu i manje je aktivna, sasvim sigurno ima probleme koji ukazuju sa dementnost. I prljanje doma, odnosno zaboravnost mačke da treba da obavlja nuždu u posudi sa posipom, jedan je od tipičnih problema koje stvara mačija demencija.

Foto: Pixabay/pasja1000

Kako (i da li) se leči mačija demencija

Lečenje demencije kod mačke je teško, jer se mačka ne može vratiti na staro.

Cilj lečenja je poboljšanje dobrobiti mačke intervencijom usmerenom na ublažavanje anksioznosti, usporavanje procesa bolesti i podržavanje kognitivnih funkcija. Terapije u obliku promene ishrane, suplemenata, lekova i obogaćivanja životne svakodnevice mogu da pomognu vlasniku da upravlja mačijom demencijom.

Nabavite mački nove interaktivne igračke, posvetite joj pažnju tako što ćete osmisliti nove igre i pokušajte da je naučite nečem novom kako biste pojačali njenu mentalnu stimulaciju.

Kako starimo, menjamo okruženje da bismo ga prilagodili sopstvenim potrebama. Učinite to i za svoju mačku.

Foto: Pixabay/enginakyurt

Sve što je mački neophodno za svakodnevno funkcionisanje treba da joj bude lako dostupno. Ako je mačka baš stara, ne bi trebalo da hoda gore-dole stepeništem kako bi popila vodu, jela ili obavila niždu.

Starije mačke obično imaju poteškoće sa kretanjem, uključujući skakanje, zbog bola koji se sa starenjem pojavljuje. Postavljanje rampe ili niza stepenica će pomoći da mačka lakše dođe do površina na koje je navikla, kao što su prozorske daske, stolovi, kreveti i radne ploče.

Nabavite mački uzdignutu hranilicu i pojilicu. Postavite dodatno osvetljenje u tamnije delove stana, kako bi mačka lakše videla svoje stvari. Obezbedite joj nekoliko mesta za odmaranje. Nabavite dovoljno prostrane posude za mačiji toalet koje imaju nizak ulaz.

Ne menjajte previše rutinu na koju je mačka navikla. Ako putujete, to možda nije velika promena za vas, ali jeste za mačku, pa angažujte nekoga u koga ona ima poverenje.

Kako mačke stare, teže im je da se nose sa promenama, čak i pozitivnim. Zato ako planirate preseljenje sa mačkom ili unosite bilo kakve promene u raspored i okruženje, uvodite ih postepeno, kako bi mačka mogla da se navikne na njih.

Mačija demencija ne može da se spreči. Ipak, možete preduzeti korake da macu održite mentalno stimulisanom tokom celog života i redovno je vodite na kontrole. Veterinar može da primeti suptilne promene na mački pre nego što ih vi uočite.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ljubimci Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.