Ovo je Tref, pas koga je zbog rođenja deteta porodica ostavila u azilu odakle su ga prethodno udomili

Kod dojučerašnjih vlasnika Tref je bio srećan - živeo je u stanu, igrao se i jurio za lopticom... a sad se slomljenog srca trese u boksu

Tref je najtužniji pas u Hrvatskoj.

Ima i nesrećnijih od njega, ali oni obično ne znaju za bolje. Oni spavaju na hladnom betonu, u svinjcu, nemaju šta da jedu i piju, trpe zlostavljanje...

Tref nije trebalo da bude u toj grupi nesrećnika. O Trefu nikad nije pisano, jer je taj kucov već bio na ulici, došao je u osiječki azil i brzo pronašao dom pun ljubavi. Mahnuo je repom kad je za njim zazvonilo azilsko zvonce koje se oglašava kad god udome nekog psa, i otapkao sa svojom vlasnicom u bolje sutra. Bilo je to njegovo “zbogom" Nemetinu, i tako je trebalo da bude. Možda bi se o njemu pisalo, ali samo ako bi, recimo, napunio 18 godina ili spasao svoje vlasnike od opasnosti, piše Jutarnji.hr.

Ipak, nije zbog toga završio u ovoj rubrici. O Trefu se piše, jer je opet u azilu. Ne želi da izađe iz boksa. Reži na zaposlene. Trese se od straha. Nije mu jasno zbog čega je kriv, šta mu se desilo, zašto je na tom mestu gdje laje 180 pasa, gde su njegovi voljeni ljudi...

Uveren je da im se nešto strašno dogodilo. Psi ne razumeju da ih njihovi voljeni vlasnici mogu tek tako ostaviti, kao kesu sa starim patikama u kojima smo koračali svetom, bile su nam drage, ali nam više nisu potrebne, pa ih ostavimo kraj kontejnera. Možda će usrećiti nekog manje srećnog od nas. I mislimo da smo humani, jer ostavljamo kesu...

Upravo to su uradili Trefovi vlasnici. Doskoro je bio srećan pas, a onda se sve promenilo.

- Gledam pred sobom upitnik i ugovor koji su potpisali za njega i tako me bode u oči pitanje: "Zbog kojih situacija biste se odrekli vlasništva nad psom? Primer: selidba, razvod braka, previše troškova, dolazak deteta u porodicu, zdravstveni razlozi..." i u njen odgovor: "Ne postoji takva situacija". Pa opet, Tref je u azilu zbog dolaska deteta u dom. Trefa su izbacili kao da nikad nije bio njihov i još su se s nama svađali, jer nisu hteli da plate naknadu za vraćanje (kad udomljavate psa ne plaćate ništa, ali platićete ako će taj pas zbog vas biti opet ostavljen), kaže volonterka azila u objavi na fejsbuk stranici Azil.Osijekvolonteri.

Kod dojučerašnje porodice Tref je bio srećan - živeo je u stanu, igrao se, jurio za lopticom... Sad se trese u boksu, a zaposleni u azilu s njim muče muku. Samo se o njemu priča. Ne znaju šta da urade da bi mu olakšali. Svi znamo kako je to - slomljeno srce boli.

-Volonterka kaže kako se njene koleginice dopisuju i savetuju kako da postupe sa Trefom. Njegovo udomljavanje iz azila i vlasničino "spasavanje" psa rezultiralo je njegovim slomljenim srcem.

Trefu trenutno traže ljude koji će finansijski olakšati njegov boravak u azilu. Kad se bude navikao nove životne okolnosti, naći će mu i novi dom. Onaj pravi, sa velikim D, onaj u kome mu srce neće biti slomljeno. Onaj u kojem se neće sećati da su nekad negde postojali ljudi koji su ga ostavili pored kontejnera kao stare patike.

Tref treba dom u kome će ga voleti onako kako bismo svi morali da volimo svoje ljubimce - bezuslovno, do kraja, bez obzira na okolnosti. Na kraju krajeva, ljubav i jeste takva, zar ne? Kad je prava, ona ne slama srca i nije ni najmanje uslovljena okolnostima.

Sve ovo drugo? To su samo bedne zamene ljubavi. Ona je sila koja ne poznaje granice, koja se pruža do kraja života i ne nestaje čim dune prvi vetrić. Takvu ljubav želimo Trefu, kao i svakom stvorenju na ovom svetu. To je ljubav zbog koje se isplati živeti.

(Jutarnji.hr/Telegraf.rs)