Prvi klonirani konj iz Čilea ugledao svet: Kubanski naučnici stvorili zdravu i naprednu Kapacidad 1

Kubanski naučnici koji rade u Čileu stvorili su prvog kloniranog konja u toj zemlji, što predstavlja značajan napredak u lokalnoj reproduktivnoj biotehnologiji, jer bi uzgajivačima bio omogućen pristup tehnologiji kloniranja bez oslanjanja na laboratorije u inostranstvu. Projekat su vodili veterinar i stručnjak za reproduktivnu biotehnologiju Ljeretni Rodrigez i istraživač u oblasti reprodukcije životinja Fidel Ovidio Kastro sa Kube. Naučnici žive u Čileu više od 20 godina i predavači su na Fakultetu veterinarskih nauka Univerziteta u Konsepsionu, a ujedno su istraživači i suosnivači kompanije „Vi-Embryos“, koja je dve godine sarađivala sa Centrom za reprodukciju konja „Los Abedules“ na realizaciji projekta kloniranja.

Ždrebe Kapacidad 01 stiglo je na svet krajem septembra i klon je kobile Kapacidad, koja je dovedena iz Argentine zbog svojih odličnih genetskih karakteristika i sportskih sposobnosti. Surogat-kobila Poli donela je ždrebe na svet nakon gestacionog perioda od 346 dana. Ždrebe ima crvenkasto-smeđu dlaku, tamnu grivu i duge noge. Proces kloniranja podrazumevao je prenos osam embriona i pet pokušaja implantacije, ali je samo jedna trudnoća uspešno iznesena do kraja.

Preporučujemo

Iako klon poseduje iste nuklearne genetske informacije kao i originalna životinja, njegov budući sportski učinak zavisiće i od načina na koji će biti odgajan i treniran.

Rodrigez i Kastro došli su sa Kube u vreme kada je reproduktivna biotehnologija u Čileu bila nerazvijena, a prethodno su radili na kloniranju u svojoj domovini, mada nisu uspeli da dobiju živu kloniranu životinju. U Čileu su prethodno uspešno klonirali kravu, mada je ta životinja uginula nekoliko meseci nakon rođenja. Iako su naučnici radili na kloniranju drugih životinja, Rodrigezova je naglasila da ne postoji univerzalni protokol ovog procesa, jer svaka vrsta zahteva drugačiji pristup zbog razlika u reproduktivnoj fiziologiji.

Tim se fokusirao na konje zbog genetske i ekonomske vrednosti životinja koje se koriste u takmičarskim sportovima, posebno u polou. Istraživači se nadaju da će s vremenom proširiti primenu ove tehnologije i na konje koji preskaču prepone, kao i na čileanske rase konja.

Od trenutka kada je 1996. godine klonirana ovca Doli, naučnici su klonirali goveda, koze, svinje, pse, mačke i druge vrste životinja. Danas se tehnologija kloniranja prvenstveno koristi za stoku, životinje koje učestvuju u takmičenjima i kućne ljubimce.

„Rođenje prve životinje dobijene kloniranjem u Čileu pokazuje da je tehnologija spremna da se primeni u većem obimu, odnosno u komercijalne svrhe”, izjavila je Rodrigezova i dodala da vlasnici vrednih konja više ne moraju da traže ovu tehnologiju u drugim zemljama, poput Argentine ili Brazila. Sada ovoj veoma složenoj tehnologiji mogu pristupiti i u svojoj domovini, Čileu.

Rodrigezova takođe vidi mnogo mogućnosti za izvoz životinjske genetike i primenu tehnika kloniranja radi očuvanja genetskog materijala ugroženih vrsta, mada napominje da samo kloniranje ne može sprečiti izumiranje. Za sada ne postoje konkretni planovi za sprovođenje daljih naučnih istraživanja na Kapasidad 01, budući da se ona razvijala isto kao i svako drugo zdravo ždrebe. Veterinarka Karolina Urkidi Erera, koja brine o Kapasidad 01 i prati njeno stanje, izjavila je da se kobilica razvijala normalno od prvih nedelja života i nije zahtevala posebnu negu. Kapasidad 01 je dosta dobila na težini, značajno je porasla, veoma je živahna i redovno galopira po terenima.

(Telegraf.rs/Upi.com)