Art zoo muzej ledi krv: Raže iz 17. veka prate posetioce, krokodil od četiri metra visi sa plafona

Kada uđete u novi muzej „Art zoo” u Amsterdamu (Holandija), pogledajte iznad svoje glave: krokodil dug skoro četiri metra gleda pravo u vas, otvorenih čeljusti, spreman da zagrize. Ovaj preparirani gmizavac samo je jedno od stotina sačuvanih životinja izloženih u muzeju, pored umetnički složenih gomila kostiju, osvetljenih lala smeštenih u apotekarske tegle i vitrine sa grotesknim ribama. Iako nije reč o muzeju posvećenom Noći veštica, ova postavka će se dopasti svima koji u ovo doba godine, uoči Helovina, traže nešto pomalo mračno.

„Art zoo” je delo holandskih umetnika Japa Sinkea i Ferija van Tongerena, koji inspiraciju crpe iz takozvanih „kabineta čuda”, zbirki koje su u 16. i 17. veku sakupljali bogati Evropljani kako bi prikazali predmete iz prirodnog sveta.

Preporučujemo

U prirodnjačkim muzejima, životinje su postavljene tako da izgledaju kao u divljini. U „Art zoo”-u, japanska džinovska paukolika kraba pruža svoje noge, duge skoro dva metra, iznad ulaznih vrata, pored kostiju mastodonta koje gotovo dosežu do plafona.

Umetnički duo Sinke i Tongeren stekao je slavu 2015. godine, nakon što je Dejmijen Herst — umetnik poznat po svojim delima sa ajkulama u formalinu — otkupio njihovu kompletnu postavku sa jedne izložbe u Londonu.

Za razliku od tradicionalnog zoološkog vrta, ovde su ljudi zatvoreni, a ne životinje. Izložbene prostorije u kući iz 17. veka, smeštenoj uz kanal, u kojoj se nalazi „Art zoo”, ograđene su teškim, crnim metalnim kavezima.

„Veoma nam se dopada koncept u kojem su ljudi u kavezima, dok su životinje slobodne”, kaže Van Tongeren. „Na taj način, cela zgrada postaje jedno umetničko delo.”

Nijedna životinja u ovoj eklektičnoj kolekciji nije uzeta iz divljine.

„Sve naše životinje potiču iz zooloških vrtova, gde su uginule prirodnom smrću”, rekao je Sinke. Primerci za muzej nabavljani su uglavnom iz Evrope, kako bi se znala prošlost svake životinje.

Sinke i van Tongeren sebe smatraju umetničkim trijom, pri čemu prirodnjaka Čarlsa Darvina vide kao trećeg saradnika. U čast čoveka koji je razvio prvu naučnu teoriju evolucije, jedan zidni eksponat sadrži niz bista Čarlsa Darvina, postavljenih tako da su okrenute u stranu. Sinke i van Tongeren vide zabavnu ironiju u odavanju počasti Darvinu unutar zgrade u kojoj se nekada nalazio Biblijski muzej.

U ovoj muzejskoj kolekciji nisu svi eksponati životinje: ispod krokodila koji visi sa plafona nalazi se zid ispunjen takozvanim „Dženi Haniverima”, leševima raža koje su mornari u 16. veku preoblikovali u groteskna stvorenja, predstavljajući ih lakovernim kolekcionarima kao prava morska čudovišta, a njihova izobličena lica, svojim sitnim, prodornim očima neprestano prate posetioce muzeja dok prelaze iz jedne prostorije nalik kavezu u drugu.

(Telegraf.rs/Mymotherlode)