PETA objavila zloglasni video: Makaki majmuni stari dva dana vrište dok se nad njima vrše eksperimenti

Organizacija za zaštitu prava životinja PETA objavila je video-snimak koji prikazuje kako se ponašaju uznemireni mladunci majmuna makaki nad kojima se sprovode laboratorijski eksperimenti. Snimak, koji je objavila najveća organizacija za zaštitu prava životinja, prvi put otkriva eksperimente sprovedene u Nacionalnom istraživačkom centru za primate (WaNPRC) pri Univerzitetu u Vašingtonu, u kojima su novorođeni majmuni odvajani od majki i podvrgavani neurološkim testovima, nakon što su pre rođenja bili izloženi dejstvu neurotoksina. Dokumentacija pokazuje da su mladunci majmuna – od kojih su neki bili stari samo dva dana – korišćeni u istraživanju domoične kiseline. Reč je o toksinu koji proizvode morske alge, a koji se akumulira u školjkama i može izazvati bolesti kod ljudi. Ovi eksperimenti bili su deo projekta koji je trajao šest godina, sve do 2020. godine. Na snimku se vide majmuni sa elektrodama pričvršćenim za glavu, dok se nad njima vrše testovi kako bi se utvrdilo da li je izloženost domoičnoj kiselini u materici oštetila njihov mozak. Mladunci deluju uznemireno: grčevito se drže za ćebad, sisaju prste, vrište i trzaju se dok im istraživači briju glave i testiraju reflekse i pamćenje.

Mladunci makaki majmuna uzgajani su u Laboratoriji za istraživanje mladunaca primata na Univerzitetu u Vašingtonu, u okviru projekta koji je proučavao razvojnu neurotoksičnost domoične kiseline kod primata (izuzev ljudi). Istraživači su 32 gravidne ženke makakija svakodnevno izlagali dozama domoične kiseline. Nakon rođenja, 28 mladunaca odvojeno je od majki, hranjeno na flašicu i držano u inkubatorima, a sa tri nedelje starosti smešteni su u pojedinačne kaveze.

Preporučujemo

„Ovi majmuni su toliko mali da još imaju karakteristično crno krzno novorođenih makakija, ali umesto da se drže svojih majki, oni grčevito hvataju ćebad na metalnim stolovima”, izjavila je dr Liza Džons-Engel, glavna naučna savetnica organizacije PETA za pitanja primata.

U prirodi, makaki majmuni žive u bliskim društvenim grupama, a mladuncima je, radi njihovog socijalnog i bihevioralnog razvoja, neophodna dugotrajna briga majke. Neetički je sprovoditi istraživanja koja podrazumevaju odvajanje mladunaca makaki majmuna od njihovih majki. Odnos sa majkom i rani društveni razvoj predstavljaju značajne faktore kada je reč o dobrobiti primata.

Projekat je trajao od 2014. do 2020. godine, dobio je više od 4,2 miliona dolara sredstava od Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), pojedini eksperimenti trajali su godinama, a prema navodima organizacije PETA, majmuni su ubijeni nakon završetka eksperimenata. Iz NIH-a poručuju da pitanju brige o laboratorijskim životinjama i njihovoj upotrebi pristupaju veoma ozbiljno: „Sve životinje koje se koriste u istraživanjima koja finansira NIH zaštićene su zakonima, propisima i pravilima čiji je cilj da se broj korišćenih životinja svede na minimum, a da se njihova dobrobit stavi na prvo mesto.” Prema podacima centra WaNPRC, u ovoj ustanovi trenutno se ne sprovode studije na mladuncima, ali su protokoli za takva istraživanja i dalje na snazi.

Borci za prava životinja ističu da ne postoji moralni izlaz iz ove situacije. Ne može se tvrditi da se primati koriste u istraživanjima zato što su toliko slični ljudima, a zatim im oduzimati mladunce i vršiti eksperimente na njima. „To nikada ne biste učinili ljudskom biću. Ova surovost ima i biološke posledice: odvajanje od majke menja fiziologiju, imunitet, ponašanje i razvoj mladunčeta, što iskrivljuje njegovu reakciju na supstancu ili bolest koja je predmet istraživanja”, napominje PETA.

Snimci mladunaca makakija pružaju redak uvid u eksperimente na majmunima. Decenijama je termin „istraživanje na primatima” prikrivao stvarnost unutar laboratorija, a ovi snimci razotkrivaju patnju i postavljaju suštinsko pitanje: zašto ove ustanove uopšte još rade? Snimak se odnosi na istraživački program koji se sprovodi u Laboratoriji za istraživanje mladih primata pri Univerzitetu u Vašingtonu još od 1971. godine, a pojavljuje se u jeku dugotrajnog spora između organizacije PETA i ovog univerziteta. U tužbi podnetoj 2020. godine, PETA je osporila način na koji univerzitet postupa sa zahtevima za pristup javnim dokumentima. Sud je presudio da je univerzitet prekršio zakon jer nije adekvatno pretražio dokumentaciju, a ovaj slučaj otkrio je i sistematsko uništavanje fotografija i video-zapisa na univerzitetu.

Snimak je dostavljen organizaciji PETA u septembru 2026. godine, kao odgovor na zahtev za pristup dokumentaciji. Video-zapisi su nastali u periodu između 2017. i 2019. godine. Iz Centra za istraživanje primata u Vašingtonu naveli su da su studije na majmunima „doprinele razumevanju toga kako prenatalna izloženost domoičnoj kiselini može uticati na učenje i pamćenje, a ovi nalazi su i dalje relevantni za javno zdravlje.”

Iako su istraživanja vezana za domoičnu kiselinu okončana 2020. godine, dokumentacija pokazuje da je nastavljen uzgoj, nabavka i korišćenje majmuna, uključujući i mladunce, radi proučavanja virusa kao što su Epštajn-Barov virus i HIV. U studiji iz 2021. godine, 25 mladunaca rezus makakija zaraženo je virusom SIV, koji je blisko povezan sa HIV-om. Cilj studije bio je da se utvrdi zašto kod nekih mladunaca bolest AIDS (sindrom stečene imunodeficijencije) napreduje brže nego kod drugih. Zaraženi mladunci trpeli su veliku patnju, imali su hroničnu dijareju i ekstremno propadanje organizma, nakon čega su usmrćeni radi obdukcije. U drugoj studiji, 10 mladunaca odvojeno je od majki u roku od dva dana nakon rođenja kako bi se testirala eksperimentalna vakcina protiv Epštajn-Barovog virusa.

Iako zagovornici ovih istraživanja tvrde da su majmuni korisni za proučavanje ljudskih bolesti zbog bioloških sličnosti između ljudi i drugih primata, decenije istraživanja na životinjama još nisu rezultirale odobrenom vakcinom protiv HIV-a. Ljudi plaćaju cenu zdravlja kroz neuspešne terapije, dok majmuni plaćaju svojim životima. Odustajanje od eksperimenata na majmunima donelo bi korist svim primatima – uključujući i ljude.

Univerzitet u Vašingtonu navodi da je posvećen zameni, smanjenju i usavršavanju eksperimenata na životinjama putem novih tehnologija i bolje brige o životinjama, ali ističe da su „istraživanja na životinjama i dalje neophodna za rešavanje određenih složenih naučnih pitanja”. U SAD-u savezne agencije postepeno smanjuju obim testiranja na životinjama u korist novih metodoloških pristupa, uključujući tehnologiju „organa na čipu” i kompjutersko modelovanje. Nacionalni instituti za zdravlje takođe ulažu u alternative zasnovane na ljudskim biološkim sistemima. Ipak, istraživanja na primatima su i dalje veoma zastupljena: tokom 2025. godine u američkim ustanovama držano je više od 106.000 majmuna, što predstavlja porast od 1,5 posto u odnosu na 2024. godinu, a u periodu od 2025. do 2026. godine iz Azije i Afrike uvezeno je više od 32.000 primata za laboratorijsku upotrebu.

(Telegraf.rs/Theguardian)