Tužna sudbina nasmejanog "sporaća": Posle selfija sa turistima, lenjivac često skonča vezan i odbačen
Svetski dan lenjivaca, poznati i kao Međunarodni dan lenjivaca ili jednostavno Dan lenjivaca) obeležava se svake godine 20. oktobra. Svetski dan lenjivaca pokrenula je 2010. godine kolumbijska fondacija za zaštitu divljih životinja AIUNAU, a pojedine organizacije proslavljaju „oktobar lenjivaca” (engl. *Slothtober*), posvećujući čitav mesec ovom harizmatičnom sisaru koji je spor do krajnjih granica. Međunarodni dan lenjivaca je prilika da se proslave sve one osobine koje lenjivce čine tako zagonetnim i jedinstvenim. To je takođe prilika da se podigne svest o opasnostima sa kojima se lenjivci u divljini suočavaju, uključujući njihovo iskorišćavanje kao rekvizita za fotografisanje sa turistima. Prema podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN lista), patuljasti troprsti lenjivac je kritično ugrožena vrsta, dok je grivasti troprsti lenjivac ranjiva vrsta
Postoje dve vrste lenjivaca — dvoprsti i troprsti. Iako obe vrste imaju po tri kandže na zadnjim udovima, dvoprsti lenjivci na prednjim udovima imaju samo dve kandže.
Preporučujemo
Više nema šetnje bez flašice: Vlasnik u obavezi da vodom ispere stablo na koje je urinirao njegov pas
Deca ga razvlačila, ulica ga sačekala: Pas Aki traži novog vlasnika koji će ga čuvati i od koga neće bežati
Lenjivci imaju neverovatne vratove i mogu da okrenu glavu za 270 stepeni, što im omogućava odličan pregled okoline. Oni se kreću sporije od bilo kog drugog sisara i pređu najviše 38 metara dnevno. Međutim, kada plivaju, umeju da se ubrzaju, pa se kreću i do tri puta brže.
Lenjivci imaju složen želudac sa više komora koji im pomaže u varenju hrane. Kao što se od lenjivaca i može očekivati, taj proces je veoma spor i potrebno im je čak 30 dana da svare samo jedan list! Unutrašnji organi lenjivaca pričvršćeni su za grudni koš: zahvaljujući tome, mogu da vise naopačke, a da pritom ne vrše pritisak na svoja pluća.
Zbog građe lica, čini se kao da se lenjivci neprestano smeškaju i verovatno je to jedan od razloga zašto se ove životinje surovo iskorišćavaju kao rekviziti za fotografisanje turista.
U divljini, staništa lenjivaca u kišnim šumama uništavaju se zbog seče drveća i krčenja zemljišta radi poljoprivredne proizvodnje. Njihovo stanište postaje fragmentisano, što lenjivcima otežava pronalaženje partnera i razmnožavanje. Ipak, najveće probleme lenjivcima prave lovci koji ih hvataju radi ilegalne trgovine kućnim ljubimcima. Oni ih uzimaju iz divljine kako bi poslužili kao rekviziti za fotografisanje sa turistima. Turisti ih uzimaju u ruke, što kod njih izaziva snažan strah i stres, a često ih ostavljaju vezane na podu, daleko od njihovog prirodnog šumskog staništa, što za ove životinje znači sigurnu smrt.
(Telegraf.rs/Worldanimalprotection)