"Uvrnuta" studija o poreklu čivava: Lažno jurišaju i blefiraju napad baš kao i jedna DIVLJA životinja

Novo istraživanje u čijem centru je pas rase čivava potvrdilo je ono što smo svi pretpostavljali: ovi prgavi mali psi su rasa za sebe. Male vatrene čivave, koje su ujedno i nacionalna rasa Meksika, bile su predmet istraživanja koje je objavljeno u časopisu *Nature Communications*. Rezultati studije tvrde da čivave poseduju DNK divljih životinja, a detalji instraživanja daju smisao tvrdnji da mali žestoki pas kojeg mnogi nose u džepu deli gene sa kojotom! Istraživači su potvrdili ovu neverovatnu činjenicu dok su proučavali efikasnost određene vrste genetskog sekvenciranja.

Kojoti potiču iz Severne Amerike, pa su se autori studije fokusirali na pse koji su na američkom kontinentu prisutni vekovima, da bi testirali novi algoritam za genomsko sekvenciranje. Među njima su bile čivave i psi rase ksoloitckuintli („ksolo”) – rasa bez dlake iz Meksika. Obe rase dele DNK sa kojotima.

Preporučujemo

Ako čivave imaju „gen” kojota, zašto su onda tako sitne? Odgovor leži u selektivnom uzgoju. Ranija istraživanja pokazala su da gotovo svi psi lakši od sedam kilograma dele određeni genetski marker na jednom konkretnom hromozomu (CFA15). Ovaj zajednički gen, koji je povezan sa proizvodnjom insulina, naveo je istraživače na zaključak da su ljudi još u ranoj fazi domestifikacije pasa, pre više hiljada godina, počeli namerno da uzgajaju male pse. Ovo istraživanje nije utvrdilo koliko je DNK kojota ostalo u današnjim čivavama (ranija istraživanja procenjivala su taj udeo na oko 4 posto), niti je poznato da li su kojoti i domaći psi namerno ukrštani. Ono što jeste poznato je činjanica da su ljudi u prošlosti svesno počeli da biraju manje pse.

Čivave su u kontaktu sa nepoznatim ljudima suzdržane, što ih čini sličnim njihovim plašljivim rođacima – kojotima. Čivave su izuzetno odane i zaštitnički nastrojene prema svojoj porodici, a ispostavilo se da su takvi i kojoti. Možda kojote doživljavamo kao usamljenike, naročito ako se pojave u gradskoj sredini, ali kojoti često žive u monogamnim parovima i porodičnim grupama i aktivno brane svoju teritoriju. Kojoti čak pokazuju sklonost ka igri, baš kao i domaći psi. Kojoti takođe imaju snažan instinkt za samoodržanjem: prema organizaciji „Projekat Kojot“, koja se bavi očuvanjem divljih životinja, oni u trenutku suočavanja sa opasnošću često pribegavaju „lažnom jurišu“ (blefiranju napada), umesto da direktno i agresivno nasrnu na pretnju. To pomalo podseća na ponašanje čivave koja želi da pokaže da je „opaka“, ali istovremeno je svesna ograničenja svoje veličine.

Pa šta učiniti sa svojim malim, „divljim“ hibridom kojota? Iako su čivave sitne, i njima je neophodna dresura da ne bi komandovale vlasnicima. Pobrinite se da ovim inteligentnim psima obezbedite zanimljive aktivnosti, da ih šetate i ponudite igre sa lopticom ili igračkom, čak i u malom stanu. Iako čivava voli da satima sedi u vašem krilu (za razliku od kojota!), svim psima je potrebno da se "mentalno razgibaju" kako bi izbegli dosadu. Kako je naveo Američki kinološki savez (AKC), čivave su prirodno nadarene za obuku poslušnosti i pseće sportove.

(Telegraf.rs/RD)