Sa fotografije vas gleda neko ko je živeo pre dinosaurusa: Sablast puna mastila, otrova i plave krvi

Svake godine 8. oktobra svet obeležava Dan hobotnice, jednog od najmisterioznijih morskih stvorenja. Tvrdi se da je svetski dan oktopoda 2006. godine osmislio The Octopus News Magazine Online u čast ovog jedinstvenog, misterioznog stvorenja sa osam nogu. Fosili hobotnica datiraju od pre 300 miliona godina, pa i ranije, što znači da je oktopod postojao i živeo pre dinosaurusa! Hobotnica ima 500 miliona neurona u mozgu i pipcima, inteligentna je i može da uči i rešava probleme.

Nalik biću iz naučnofantastičnog filma, hobotnica ima velike oči, više „ruku“ i meko telo, otrovna je i menja oblik. Poznato je oko 300 vrsta hobotnica koje žive u umerenim, suptropskim i tropskim vodama, na koralnim grebenima i okeanskom dnu.

Preporučujemo

* Hobotnica ima plavu krv zahvaljujući hemocijaninu koji, za razliku od hemoglobina, umesto gvožđa sadrži dva atoma bakra koji vezuju kiseonik i daju krvi plavu boju.

* Hobotnica ima i tri srca, od kojih dva samo pumpaju krv kroz škrge, a treće usmerava krv do organa. Treće srce ne kuca dok hobotnica pliva, pa ovaj glavonožac više voli da puzi jer ga plivanje iscrpljuje.

* Hobotnica izbacuje mlaz mastila da bi zamaglila vodu i pobegla od opasnosti. U njenim kesicama sa mastilom proizvodi se pigment melanin, koji se nalazi i u ljudskoj kosi i koži. Mastilo hobotnice sadrži tirozinazu, enzim koji peče oči predatorima i privremeno parališe njihova čula mirisa i ukusa.

* Sve hobotnice su otrovne, a samo plavoprstenasta hobotnica iz Australije opasna je za ljude. Otrov koji ubrizgava dok „buši“ plen „kljunom“ parališe žrtvu i pokreće proces njenog varenja. Otrov hobotnice sadrži proteine koji su slični onima koje proizvode ribe baloni i pojedine zmije.

* Hobotnice su majstori kamuflaže i bukvalno menjaju boju, osvetljenost, šaru, pa čak i teksturu tela da bi se sakrile na vidnom mestu ili pokazale da su „slobodne“ za partnera.

* Multifunkcionalne „ruke“ hobotnice, odnosno osam krakova, mogu istovremeno da obavljaju odvojene zadatke zahvaljujući velikom nervnom klasteru nalik mini-mozgu, koji kontroliše njeno kretanje. To praktično znači da hobotnica može kracima istovremeno da testira vodu i okeansko dno, ispituje pukotine u koralima, pa čak i da „obrađuje“ ulovljeni plen.

* Hobotnica je veoma inteligentna: ona ume da se kreće kroz lavirint, rešava probleme, pamti, predviđa, koristi alate i rastavlja na komade gotovo svaki plen.

* Hobotnica može da izađe na morsku obalu: tokom kratkih noćnih izleta, kada je oseka, nekoliko vrsta hobotnica izlazi na obalu i lovi, ali zbog velikih potreba za kiseonikom i ekstremnog napora pri kretanju mogu da prežive samo nekoliko minuta uz ograničenu razmenu gasova kroz vlažnu kožu, pre nego što se vrate u more.

(Telegraf.rs)