I majmuni imaju kućne ljubimce: Dokumentovano 427 "brižnih" veza između životinjskih vrsta
Sumirano
- Primati pokazuju "brižne" interakcije sa drugim životinjskim vrstama, uključujući igru i negovanje.
- Studija otkrila 427 slučajeva interakcija između 88 vrsta primata i 127 drugih vrsta.
- Primati često iniciraju interakcije, mladi su skloniji igri, a ženke negovanju.
- Neke interakcije nisu prijateljske, uključujući 26 nasilnih incidenata.
- Ova ponašanja mogu ukazivati na evolutivne korene držanja kućnih ljubimaca kod ljudi.
Da li životinje imaju svoje kućne ljubimce? Sudeći po rezultatima koje je dalo jedno istraživanje, kućni ljubimci postoje i kod nekih životinja, a nova studija otkrila je široko rasprostranjene interakcije u kojima učestvuju primati i druge životinjske vrste, od miševa do jelena. Ovo društveno ponašanje moglo bi otkriti evolutivne korene osobina čuvanja kućnih ljubimaca koje su prisutne kod ljudi, od brige do tolerancije i radoznalosti, tvrde naučnici.
Preporučujemo
Kaj sa čupercima u ušima traži dom: Zašto je ovaj mačak iz Obrenovca veliki izazov za udomljavanje
Jedan programer zbog mačke promenio život: Zašto je 1. septembar postao dan narandžastih mačaka
Kada je jedan miš zalutao u ograđeni prostor za gibone u zoološkom vrtu u Šangaju, majmuni nisu pokušali da ga pojedu, čak ga nisu ni oterali. Jedna ženka uzela je glodara kojeg je potom držala i nežno milovala. Evolucioni biolog sa Univerziteta u Oksfordu, Siril Gruter, posmatrao je interakciju i tvrdio je da nije siguran šta gleda, jer se ženka gibona prema sićušnom glodaru ophodila sa izuzetnom nežnošću. Dok je radio sa međunarodnom grupom istraživača, Gruter je otkrio još nekoliko primera primata koji su blisko interagovali sa drugim vrstama. Mladi mužjak bonobo majmuna pažljivo je držao mladunče mungosa koje je našao, majmuni su se penjali na leđa svinja, dok su drugi jahali jelene. Čubasti sivi langur mazio je vevericu, a grupa makakija sa kratkim repom grupno je timarila jednog psa lutalicu.
Naučni tim prikupio je 427 slučajeva iz naučnih radova, medijskih izveštaja i globalne ankete 37 primatologa. Interakcije, od kojih je većina uključivala igru ili negovanje, dogodile su se i u divljini i u zatočeništvu i uključivale su 88 vrsta primata, zajedno sa 127 drugih vrsta, a istraživači su objavili nalaze u časopisu Primates. Kompilacija je otkrila da je ovo prilično uobičajeno ponašanje: Gruter je posebno naznačio slučaj iz Japana, gde makaki redovno doteruju jelene vrsta sika i jašu na njihovim leđima. Makaki koji se hrane na drveću ispuštaju plodove i lišće koje jedu jeleni, a potom jeleni jedu izmet makakija na mestu gde oni spavaju. Ali, slučaj se tu ne završava: makaki doteruju jelene i jedu njihove parazite, igraju se sa njima i jašu ih, a neki entuzijastični majmuni pokušavaju da se pare sa jelenima, prenosi Smithsonianmag.
Nisu sve dokumentovane interakcije bile prijateljske: čak 26 incidenata ocenjeno je kao „nasilno“. U jednom slučaju, mužjak babuna u Saudijskoj Arabiji je „kidnapovao“ štene i nosio ga sa sobom duže vreme. Istraživači su identifikovali 13 slučajeva gde je druga životinja uginula od nasilnog "druženja", a među žrtvama su bile ptice, mravojedi, primati i domaća mačka. Ovi slučajevi nisu nužno proizašli iz zle volje ili agresije primata: neki su verovatno bili primeri neuspešne brige o pripadniku druge vrste.
U istraživanju su se pojavili obrasci u načinu na koji su primati pravili interakciju sa drugim vrstama na osnovu njihove starosti i pola. Mladi primati su bili skloniji igri, dok su ženke bile posvećene negovanju. Većinu interakcija započinjali su primati.
Ovi izveštaji mogu rasvetliti evolutivno poreklo držanja kućnih ljubimaca kod ljudi, ali to nije isto kao kada ljudi imaju mačku ili psa. Skoro sve ove interakcije bile su prolazne, dok je držanje kućnog ljubimca trajna, brižna veza. Ipak, uočena ponašanja primata mogu predstavljati neke od evolutivnih gradivnih blokova iz kojih je na kraju proizašlo druženje između ljudi i životinja.
Istraživači ne znaju tačno kada su ljudi počeli da drže kućne ljubimce, ali dokazi o pripitomljavanju sežu do pre najmanje 12.000 godina. U grobnici staroj 14.000 godina u Nemačkoj pronađen je pas koji je bio sahranjen pored muškarca i žene.
Međutim, nekoliko slučajeva u istraživanju pokazalo je dugoročniju brigu o pripadniku druge vrste. Grupa crnoprugastih kapucin majmuna navodno je usvojila mladunče običnog marmozeta u Brazilu 2004. godine. O majmunu su brinule dve „usvojiteljske“ majke, a drugi u grupi su pokazivali toleranciju. Majmun je u čoporu ostao najmanje deset meseci.
Zarobljeni zapadni gorila po imenu Koko pokazao je majčinsko ponašanje – od negovanja do ljuljanja i zaštitnog držanja – prema mačetu po imenu Ol Bol 80-ih godina prošlog veka. Vesti iz 2017. godine spominju ćubastog makakija u izraelskom zoološkom vrtu kako se mazi, neguje i igra sa piletom koji je zalutao u njegov ograđeni prostor.
(Telegraf.rs)