Najopasnija zmija na svetu živi u predgrađu Londona: Kako društvene mreže podstiču novu opasnu modu

Otrovne zmije, divlje mačke, pa čak i agresivni krokodili su kućni ljubimci izvesnog broja građana Velike Britanije i drže se u domovima, objavila je dobrotvorna organizacija Born Free. Psi, mačke, ptice i hrkovi možda jesu zastupljeniji mezimci, ali je Born Free upozorila da se više od 2.200 životinja koje su klasifikovane kao „opasne“ legalno drži u domovima i drugim privatnim prostorima. Zbog toga je dobrotvorna organizacija pozvala da se uradi revizija pola veka starog Zakona o opasnim divljim životinjama. Neke vrste čije je držanje dozvoljeno u skladu sa Zakonom o opasnim divljim životinjama (DWAA) nalaze se u obrazovnim ustanovama, prihvatilištima ili su deo projekata zaštite, poput bizona u velikim ograđenim prostorima u šumama i selima. Ali mnogi ljudi drže opasna, neautohtona stvorenja u svojim domovima, što predstavlja potencijalni rizik za javnu bezbednost i uzrokuje patnju životinja.

Glumica Džoana Lamli, osnivačica i pokroviteljka organizacije Born Free, pozvala je na promenu zakona, uz napomenu da „divlje životinje nikada ne bi trebalo držati kao kućne ljubimce, bez obzira na to što mislimo da bismo im mogli pružiti divan dom. Oni treba da žive u divljini, a šokantno je to što se toliko njih i dalje legalno drži u privatnim rukama, čime se podržava okrutna trgovina, a mnogo opasnih vrsta životinja se drže ilegalno.“

Preporučujemo

Zakon o opasnim divljim životinjama uveden je 1976. godine radi kontrole privatnog držanja životinja koje se smatraju rizičnim za javnost. Podaci dobijeni od lokalnih vlasti, koje su odgovorne za izdavanje dozvola za držanje divljih životinja u skladu sa Zakonom, pokazuju da se više od 500 otrovnih zmija drži privatno širom Britanije. U privatnom vlasništvu je i skoro 300 primata, 79 krokodila, aligatora i kajmana i 166 divljih mačaka, uključujući lavove, pume i tigrove. Među životinjama koje se privatno drže su aligatori i gila čudovišta (u Angusu), gepardi (u Češiru), dok se zmije kobre, zelene mambe, zvečarke i druge otrovne vrste drže širom zemlje.

Humanitarna organizacija objavila je bazu podataka sa mogućnošću pretraživanja kako bi ljudi mogli da vide koje životinje su dozvoljene za držanje u skladu sa Zakonom.

Broj otrovnih zmija porastao je otkako je dobrotvorna organizacija poslednji put istraživala podatke DWAA 2023. godine, sa 403 tada na 512, dok je broj opasnih primata porastao sa 256 u 2023. na 293. Born Free karakteriše ovo kao svojevrsnu pomamu podstaknutu društvenim mrežama, gde je veoma popularno posedovanje malih divljih mačaka i hibrida, koji su među najčešće licenciranim vrstama, iako hibridi kasnijih generacija ne zahtevaju dozvolu, iako i dalje imaju divlje osobine.

Istraživanje je pokazalo da u Škotskoj ima najviše hibrida divljih mačaka, a Karmartenšir u Velsu dom je jedinog slona koji se drži pod ovom vrstom dozvole u zemlji. Najsmrtonosnija zmija na svetu – zmija sa testerastim krljuštima – ima dozvolu za boravak u predgrađu Londona. Azili ističu ogromnu štetu koju zatočeništvo nanosi ovim divljim životinjama: dve pume po imenu Tajson i Tejlor drže se za razmnožavanje u kavezu sa betonskim podom u zadnjem delu privatnog bungalova, a ilegalno je i držan ris po imenu Kit. Azil za životinje je i dom prstenastih lemura koji žive u šupi sa jednim prozorom; u prihvatilištu živi i ris Luna, koja je držana kao kućni ljubimac sa domaćim mačkama, a zatim u ograđenom prostoru nalik šupi u bašti. Born Free tvrdi da DWAA dozvole ne znače da se životinje drže u odgovarajućim uslovima: stoga je potrebno zakon preispitati i reformisati kako bi se zaštitili i ljudi i divlje životinje.

Kris Luis, menadžer za istraživanje i politiku zatočeništva u organizaciji „Born Free“, rekao je da se u britanskim domovima drži skoro deset puta više otrovnih zmija nego u britanskim zoološkim vrtovima, servali se i dalje nepotrebno i neodgovorno ukrštaju sa domaćim mačkama kako bi se proizveli „moderni“ hibridi, a primati se i dalje drže u zatvorenim prostorima uprkos tome što oni nisu pogodni da budu kućni ljubimci. „Ove životinje su i dalje divlje, i dalje opasne, ali i dalje legalne za držanje“, kategoričan je Luis.

Svako ko želi da drži životinju obuhvaćenu Zakonom o opasnim divljim životinjama mora biti pažljivo proveren i podneti zahtev za dozvolu koja propisuje stroge uslove pod kojima se životinje moraju držati. Lokalne vlasti moraju izdati dozvolu prema Zakonu samo ako to nije u suprotnosti sa javnim interesom iz razloga bezbednosti ili smetnji i ako je smeštaj životinje pogodan, čist i bezbedan.

(Telegraf.rs/Hellorayo)