Jedan pogrešan zalogaj vodi ih u smrt: Ove DVE NAMIRNICE ne smete davati spasenim divljim mladuncima

Neretko se desi da stanovništvo u ruralnim predelima, a povremeno i u gradovima, pronađe divlju životinju uhvaćenu u zamku, bolesnu jedinku ili mladunce koji još zavise od majke. Kada u prirodi ugledate divlju životinju za koju procenite da je u nevolji, postoji postupak koji morate slediti da biste utvrdili da li joj je zaista potrebna pomoć i kakva. Divlje životinje, naročito njihovi mladunci, osećaju hladnoću, a to znači da im nedostaje energija da održe sopstvenu telesnu temperaturu i da su u šoku, dok problem uvećavaju glad i dehidracija različitog stepena. Ali davanje hrane životinji koja je na ovakav način ugrožena predstavlja smrtnu presudu, jer je za varenje potrebna energija, a nju mnoge ugrožene divlje životinje nemaju dovoljno. I poslednji delić energije životinja koristi za održavanje kritičnih telesnih funkcija, i u ovom slučaju hrana joj je nevažna.

Spasilački centri primenjuju određeni proces prilikom pronalaska ugrožene životinje u prirodi: prvo se primenjuje zagrevanje životinje, čime se štedi njena energija potrebna za održavanje telesne temperature, i u tu svrhu se koriste inkubatori i intravenska tečnost. Proces zagrevanja i rehidracije traje najmanje nekoliko sati, pa čak i nekoliko dana, a životinja ne dobija hranu dok se potpuno ne zagreje i rehidrira.

Preporučujemo

Čime treba hraniti životinje koje se oporave od početnog šoka i hipotermije? Mladunci divljih sisara hrane se specijalno formulisanom zamenom za mleko, koja treba da zadovolji njihove nutritivne potrebe, ali ove zamene za mleko nisu komercijalno dostupne, pa većina ljudi daje zamensko mleko za štence ili mačiće koje nije pogodno za divlje sisare. U svrhu hranjenja mladunaca divljih životinja ne preporučuje se ni kravlje mleko, bademovo mleko, formula za ljudske bebe ili drugo mleko koje se može kupiti u prodavnici.

Kada su u pitanju mladunci ptica, njihove nutritivne potrebe su još specifičnije. Neke ptice su insektojedi i potreban im je veliki broj buba, dok neke vrste ptica jedu isključivo voće ili seme, pa je njihovom potomstvu potrebna odgovarajuća raznovrsna formula za ručno hranjenje koja se daje svakih pola sata.

Ljudi prave veliku grešku time što životinjama daju hleb: to je pogrešan izbor hrane i može izazvati ozbiljne želudačne tegobe, pa čak i smrt. Uobičajena posledica pogrešne ishrane je dijareja i mnoge ugrožene životinje ne mogu da se izbore sa njom.

Važno pitanje u vezi sa spasavanjem divlje životinje je i količina hrane koja joj je neophodna: ukoliko nemate konkretno saznanje o tome, najbolje je da se posavetujete sa stručnjacima. Mnoštvo tekstova na mrežama daje „uradi sam“ informacije o zbrinjavanju i ishrani povređenih ili napuštenih divljih životinja koje su uglavnom pogrešne. U većini slučajeva treba imati na umu da je držanje divljih životinja zakonom zabranjeno, pa proizvoljni internet saveti podstiču ljude da krše zakon. Osim toga, ne postoji univerzalni savet za oporavak i rehabilitaciju svih divljih vrsta, pa je najbolje da mladunče divlje životinje ili odraslu jedinku što pre odvedete kod stručnjaka.

(Telegraf.rs/Medium)