Ratne igre u divljini: Životinje prate rivale, izviđaju, planiraju napad i nemaju milost prema najmlađima

Mnoge životinje pokazuju različite znake i signale pre nego što krenu u rat – baš kao i ljudi, otkriva novo istraživanje. Društvene vrste koriste niz „preventivnih ponašanja“, odnosno vrše određene pripreme u očekivanju sukoba: one ostaju tihe i mirne, prate svoju okolinu, izvode prepade i povezuju se kroz igru, kažu naučnici. Načini na koje signali iz okoline i sećanja na prethodne događaje pokreću ovakve akcije kod životinja opisani su u novoj studiji objavljenoj u časopisu „Trendovi u ekologiji i evoluciji“, prenela je Communitynewspapergroup.

Naučnici tvrde da pripreme za rat utiču na sociološko-saznajnu evoluciju životinja, dinamiku uvećanja njihovih populacija, pa čak i na strukturu zajednica. Autor studije Endru Radford sa Univerziteta u Bristolu rekao je da je sukob između grupa raširen u čitavom prirodnom svetu i viđa se kod društvenih vrsta od mrava do primata. Ratovanje zbog teritorija, hrane ili zbog parenja evolucijski snažno utiče na društvene vrste životinja, a evolucija selektuje preventivna ponašanja koja povećavaju šanse za pobedu u sukobu.

Preporučujemo

Preventivno ponašanje - stražarenje i izviđanje

Tradicionalno, istraživanja su se fokusirala na akcije između rivalskih grupa tokom sukoba i na posledice ponašanja nakon njih. Prvi autor studije Džoš Arbon takođe je primetio da je "preventivno ponašanje" široko rasprostranjeno kad god se pojavi međugrupni sukob, a ponašanje životinja zavisi od trenutnog nivoa pretnje i pojačava se kad se očekuje susret sa rivalima i uoči napada.

Ljudi se pripremaju za rat pojačanim izviđanjem korišćenjem uzvišenih područja za prikupljanje informacija, izvođenjem iznenadnih napada i zaseda i prikrivenim kretanjem kroz neprijateljsku teritoriju. Nedavne studije o divljim životinjama pružile su slične primere pripreme za susrete sa rivalskim grupama. Posmatranja šimpanzi su otkrila da se njihove grupe odmaraju na vrhovima brda u područjima gde se odvijaju aktivnosti drugih čopora. Eksperimenti su takođe pokazali da patuljasti mungosi reaguju na miris ili vokalne znakove rivala tako što se kreću sporije i bave se „stražarskim ponašanjem“, što im omogućava da lakše prate okolinu.

Surovost čak i prema mladuncima rivala

Studija je ukazala i na to da pretnja međugrupnog sukoba može uticati i na obrasce korišćenja prostora kod životinja. Da bi signalizirali teritorijalno vlasništvo, patuljasti mungosi ostavljaju više mirisnih tragova kao odgovor na simulirane upade rivala, a merkati ostavljaju miris blizu jazbina koje posećuju uljezi. Slično tome, crni majmuni drekavci se vraćaju na mesta prethodnih sukoba da bi oglasili svoje prisustvo. Nasuprot njima, japanski makaki, čakma babuni i dugorepe senice izbegavaju područja naseljena rivalima.

Istraživači su naveli da je uočeno i ekstremnije preventivno ponašanje – aktivno traženje rivala na njihovom terenu. Mužjaci šimpanzi tiho napadaju susedne teritorije u koloni jedan po jedan i kreću se ka vokalizacijama drugih grupa kad se spremaju da ih napadnu. Prugasti mungosi takođe učestvuju u napadima i na prepad usmrćuju mladunce u rivalskim grupama.

Kada je pretnja od neprijatelja mnogo veća, različite vrste sisara ostaju bliže jedni drugima. Šimpanze se više doteruju i igraju se jedni sa drugima pre nego što započnu kolektivnu odbranu teritorije. Takvo ponašanje verovatno omogućava komunikaciju, smanjuje anksioznost, poboljšava vezivanje i promoviše jaču borbenu silu. Istraživači kažu da bi buduće studije mogle da ispitaju kako životinje procenjuju nivo pretnje između grupa i shodno tome prilagođavaju svoje preventivno ponašanje.

(Telegraf.rs)