Rakun postao ozbiljan kandidat za kućnog ljubimca: Iako zabavan i druželjubiv, s njim vas čeka PAKAO!

Mnogi ljudi, nastanjeni u zemljama u kojima su im prve "komšije" divlje životinje, imaju prilike da se s njima susreću čak i kad se tome najmanje nadaju. Kad su u pitanju opasne divlje životinje, bliski susreti nisu malobrojni, ali je ipak više viđanja sa životinjama koje su poznate kao miroljubive, a druženje s njima uglavnom je prijatno. Jedna od najmiroljubivijih životinja, koja, prema mnogim pokazateljima, ima pretenziju da uskoro postane novi omiljeni kućni ljubimac mnogih Amerikanaca jeste rakun.

Susreti sa rakunima uglavnom su zanimljivi i poprilično duhoviti, prema svedočenjima onih koji su imali bliske kontakte sa ovim simpatičnim sisarom. Rakuni posećuju dvorišta, ne plaše se da se kupaju u bazenu, zaglavljuju se u kantama za smeće dok tragaju za ostacima ljudskih obroka, a neki se čak usude da redovno svrate na pokoji zalogaj kad domaćini obeduju na otvorenom. Poznata je priča o ludo hrabrom rakunu koji je zalutao u gradu, ali nije želeo da bude spasen, pa je bežao i penjao se na zgradu od 20 spratova u centru Sent Pola, u Minesoti. Sve ovo znači da su rakuni svuda oko ljudi i ne smeta im da žive (uglavnom) u harmoniji sa ljudima.

Preporučujemo

Zbog čega onda rakuni nisu postali zvanični kućni ljubimci i da li bi mogli da to uskoro postanu? Studija objavljena u časopisu Frontiers in Zoology bavi se upravo tim pitanjem i činjenicom da se ova slatka stvorenja lako mogu pripitomiti. Studija je ispitivala fizičke osobine rakuna koji žive u gradu i njihovih "rođaka sa sela", koji uopšte nemaju interakcije sa ljudima, i pronašla velike razlike.

Naučnici su testirali poznati fenomen, nazvan „sindrom pripitomljavanja“, kad se kod životinja koje se pripitomljavaju s vremenom menjaju fizičke osobine (uši im postaju mekše, a lica ravnija i oblija). Da bi testirali svoju teoriju, naučnici su izabrali rakune i uporedili hiljade slika gradskih rakuna i njihovih divljih prijatelja tako što su merili dužine njihovih lobanja i njuški. Njihov zaključak je sledeći: današnji gradski rakuni imaju za 3,5 posto kraće njuške u odnosu na svoje divlje prijatelje. Iako to ne znači da će rakuni uskoro postati novi kućni ljubimci, naučnici se nadaju da će istraživanje otvoriti mogućnosti za proučavanje sindroma pripitomljavanja u realnom vremenu.

I dok se ljudi bave selektivnim uzgojem pasa, mačaka itd. kako bi proizveli „poželjne“ (najčešće estetske) osobine koje nemaju nikakvu korist za životinju, divlje životinje se prilagođavaju čoveku same, posebno na početku procesa pripitomljavanja. A koliko im je vremena potrebno, nikad se ne zna: psi su počeli da žive sa nama pre najmanje 14.000 godina, dok su mačke dugo same "uživale" i prišle čoveku pre oko 10.000 godina.

A šta je sa rakunima?

Rakuni su nestašni: trče po kući, penju se po nameštaju, zabavljaju vas glasom koji u početku može biti simpatičan, ali veoma brzo pokazuju svoju destruktivnu prirodu. Rakuni su takođe inteligentni i veoma spretni i nema brave koju ovi mali lopovi ne umeju da otvore. Rakuni su i noćne životinje, što može biti poprilično nezgodno ako su zatvoreni u kući. Ako želite rakuna koji će živeti u vašem domu, ali se neće šetati noću, verovatno ćete ga smestiti u kavez i tako rešiti svoj problem, ali ne i njegov.

Rakuni su takođe i prenosioci raznih bolesti, od besnila, kuge pa do "najbezazlenijih" glista. Oni nikad ne mogu da budu sasvim pripitomljeni, a nisu svuda ni legalni, pa ako nekoga ugrizu ili ogrebu, lako vam mogu biti zaplenjeni ili eutanazirani.

Rakuni su i vrlo zahtevni, mogu postati agresivni i pokazuju svoj temperament već u uzrastu od šest meseci: kad prođe "slatka" faza "detinjstva", rakun će verovatno biti spreman da nekome zagorčava život. Jer, on je užasno neuredan: iako je poznato da voli da „opere“ hranu u vodi, obožava da brlja po kanti za smeće i da razbacuje ono što mu se ne svidi. Zato razmislite o svemu ovome ako po svaku cenu želite da pratite nove trendove i "vagate" da rakun postane vaš novi kućni ljubimac!

(Telegraf.rs/Rd)