Saznajte zbog čega pred OVOM SLIKOM PSA I ČOVEKA ljudi stoje po nekoliko sati i gorko plaču

Umoran putnik stoji bos u ritama, a lice mu je poluskriveno u senci: pred njegovim nogama leži nemoćan stari pas, očiju blistavih od iznenadnog prepoznavanja, repa previše teškog i umornog da bi zamahao. Ovo nije samo tihi susret poznanika, ovo je poslednji, srceparajući test vernosti koji traje vekovima u jednom od najvećih epova na svetu, Homerovoj Odiseji. Uliks (ili Odisej) vratio se na Itaku, posle dvadeset godina ratovanja i lutanja. Prerušen u prosjaka, približava se svom starom domu, nesiguran da li će ga iko prepoznati. A Argos, njegov veran pas, čeka. Uprkos godinama zanemarivanja i teškoća, samo Argos odmah prepoznaje svog gospodara. Preslab da se pomeri, Argos uspeva da mahne repom i uputi poslednji pogled pun odanosti i ljubavi, pre nego što ga sustigne smrt i on mirno ugine.

Pogled psa govori sve o ljubavi, odanosti i bolu čekanja celog života. Uzgajan da bude lovački pas pre nego što njegov gospodar ode u Trojanski rat, Argos je zapostavljen nakon što Odiseja proglase mrtvim. Dvadeset godina kasnije, Odisej se vraća na Itaku i pronalazi psa kako leži u gomili stajnjaka, star, nepokretan, zanemaren i zaražen parazitima. Kad Argos vidi Odiseja, odmah ga prepoznaje, spušta uši i maše repom, a njegov gospodar ne sme da ga pozdravi, jer će otkriti neprijatelju svoj identitet.

Preporučujemo

Na prvi pogled, ova scena ne deluje herojski, niti je spektakularna: samo slika puna tišine koja skriva jedan od najtužnijih trenutaka iz grčke mitologije. Odisej nemoćno i bezglasno gleda u psa koji leži na podu: telo mu je iscrpljeno, same kosti i koža, i preslab je da ustane, ali kad ugleda Odiseja, on podigne glavu, život blesne u njegovim očima jer ga prepozna, ali se ubrzo ugasi.

Ovu sliku ljubitelji pasa posmatraju satima: ona je priča o odanosti koja nadživljava vreme. Jer, iako se prepoznaju, dvojica prijatelja moraju samo da se gledaju. A prema Odiseji, nakon što poslednji put ugleda svog vlasnika, Argos umire mirno, kao da je svih 20 godina ostao živ samo zbog ovog trenutka. Verovatno zbog tog momenta tihe sreće verne životinje koja je dočekala povratak vlasnika a potom i mirno uginula ova slika toliko pogađa ljude.

(Telegraf.rs/tkhotretrievers)