ChatGPT ljubimcima uspostavlja dijagnoze mentalnih tegoba koje njihovi vlasnici sami imaju ali ih ne priznaju

Vlasništvo nad kućnim ljubimcima tiho, ali sigurno pretvorilo se u velnes praksu i odgovore na pitanja o zdravlju životinja koja vlasnici, najčešće pripadnici generacije Z, postavljaju veštačkoj inteligenciji. To se jednostavno desilo na isti način kao što smo usvojili određeni žargon, ovseno mleko i skrolovanje po elektronskim knjigama. Zahvaljujući svemu tome, naši psi sada su anksiozni, mačke depresivne, a naša istorija pretrage na Guglu verovatno bi zabrinula veterinare, ali i psihologe.

Novo istraživanje, sprovedeno među 1.000 vlasnika mačaka i pasa u SAD, koje je zatražila kompanija MetLife Pet Insurance, dalo je sledeće rezultate: 77 posto vlasnika kućnih ljubimaca kaže da raspoloženje njihovog ljubimca odražava njihov sopstveni stres ili mentalno zdravlje, što je ili dubok dokaz veze između čoveka i životinje ili znak da smo pronašli nov način da sebi postavimo dijagnozu, a da tehnički ne priznamo da je imamo.

Preporučujemo

Čak 89 posto vlasnika veruje da je njihov ljubimac doživeo anksioznost, skoro polovina misli da njihovi ljubimci pate od depresije, a samo 21 posto ljudi uvereno je da može da razlikuje emocionalnu patnju ljubimca od fizičke bolesti. Ova poslednja brojka pomalo zabrinjava, ako se ima u vidu da 35 posto vlasnika ne ume da napravi tu razliku.

Generacija Z prednjači u svemu ovome: 63 posto njih pretraživalo je Gugl da bi dešifrovalo ponašanje svog ljubimca, u poređenju sa 29 posto bejbi bumera sa istim namerama. Dvadeset devet procenata ljudi koristilo je alate veštačke inteligencije poput ChatGPT-a da bi procenilo mentalno zdravlje svog ljubimca, u poređenju sa 10 posto bejbi bumera koji su isto uradili. Generacija Z je takođe prijavila najveće samopouzdanje u "čitanju emocija" svog ljubimca, što je zanimljiva kombinacija kada se uzme u obzir da su i oni najverovatnije pogrešno identifikovali šta su zapravo videli dok su posmatrali životinje.

Skoro 42 posto ljudi koji su koristili onlajn ili veštačku inteligenciju radi istraživanja rekli su da ih je to navelo da preduzmu nešto za svog ljubimca, tako da guglanje nije u potpunosti bilo samo performans. Ali, postoji značajan jaz između „ovaj alat mi je pomogao da odlučim da pozovem veterinara“ i „dijagnostikovao sam svojoj mački situacionu depresiju na osnovu TikToka“.

Više od polovine vlasnika promenilo je svoj poslovni raspored ili način života radi emocionalne dobrobiti svog ljubimca. Medijalna potrošnja na proizvode ili usluge za smirivanje prošle godine bila je 50 dolara, a više od trećine vlasnika potrošilo je 100 dolara ili više. Industrija suplemenata i proizvoda za ublažavanje anksioznosti shvatila je da su vlasnici kućnih ljubimaca pouzdano tržište za potrošnju medikamenata koje primenjuju na sebi, ali i na svojim ljubimcima, zarad njihove dobrobiti.

Obraćanje pažnje na ponašanje ljubimca je legitimno pravo vlasnika, a promene u ponašanju životinje signaliziraju da se nešto dešava i na to treba obratiti pažnju. Zanimljivije pitanje bilo bi da li smo počeli da bolje razumemo svoje životinje ili smo samo pronašli društveno prihvatljiviji način izražavanja sopstvene anksioznosti. Moguće je da su oba zaključka tačna.

(Telegraf.rs/Vice)