Najstarija pingvinka na svetu napunila 38 godina: Rođendan proslavljen uz tortu od sardina i papalina
Najstariji Humboltov pingvin na svetu proslavio je 38. rođendan uz tortu od sardina! Spneb, ženka Humboltovog pingvina, koja živi u rezervatu za divlje životinje Paradajz Park u Kornvolu, proslavila je 38. rođendan i tako postala najstariji poznati Humboltov pingvin na svetu u zatočeništvu. Spnebinа starost smatra se izuzetnom za ovu vrstu, sudeći prema međunarodnim zapisima zooloških vrtova.
Za ovu proslavu čuvari su pripremili ledenu tortu ukrašenu kornvolskim sardinama i papalinama, omiljenom Spnebinom hranom, pretvarajući rođendan u mali javni događaj, iako on nema mnogo veze sa životinjom koja bi trebalo da bude slobodna i da pliva u ledenim vodama.
Preporučujemo
Medvedica Vinipeg, inspiracija Vinija Pua, bila je toliko pitoma da su deca ulazila u njen kavez u zoo-vrtu
Njegovu pesmu, koja traje samo 10 sekundi, stvaraju stotine udisaja i izdisaja: To može samo Alstonov miš
Spnebinа priča nije samo rekord starosti, već i priča o otpornosti: ime ove pingvinke potiče od lekova koji su joj spasili život nakon teške infekcije aspergilozom 2007. godine. Nakon četiri meseca intenzivne nege, ona se potpuno oporavila i postala jedan od najznačajnijih primera oporavka među morskim životinjama u zatočeništvu.
Spneb danas živi sa svojim pratiocem Prinsom, skoro dvadeset godina mlađim od nje, sa kojim deli život u ograđenom prostoru pingvinarijuma u Rajskom parku. Čuvari kažu da, uprkos svojim godinama, Spneb održava žive navike: posmatra okolinu iz svog gnezda i veoma je radoznala.
Nažalost, proslava rođendana najstarijeg Humboltovog pingvina ima i manje lepu stranu. Jer, šta znači živeti tako dugo u zatočeništvu? Humboltovi pingvini su ranjiva vrsta u divljini, ugrožena zagađenjem, intenzivnim ribolovom i klimatskim promenama. U tom kontekstu, život u zatočeništvu pruža im zaštitu i negu, ali postavlja pitanje cene tako ekstremne dugovečnosti. Spneb je celokupno svoje postojanje provela u kontrolisanom okruženju, daleko od otvorenog okeana, od svog staništa i prirodnog ponašanja vrste. Njen dug život je veterinarski i naučni uspeh, ali i rezultat postojanja potpuno zavisnog od ljudske intervencije. Ova priča je zbog toga samo poziv čoveku da se zapita šta zaista znači „spasiti“ bilo koju životinju.
(Telegraf.rs/Greenmemag)