Naučnici priznali: ŽIVOTINJE PATE U IME PROGRESA, rezultati testova često neprimenjivi na ljudima

Danas se obeležava poseban dan, u znak podrške onima koji ne mogu da kažu čoveku "ne". Danas je Svetski dan laboratorijskih životinja i proslavlja se svakog 24. aprila. To je dan kada se svi poštovaoci životinja zalažu za okončanje patnji ovih stvorenja koja u laboratorijama podnose užasan teret testiranja zarad dobrobiti čovečanstva i njihovu zamenu naprednijim tehnologijama kojima živa bića nisu potrebna radi eksperimenata.

Ustanovljen 1979. godine, Svetski dan laboratorijskih životinja nastoji da se okončaju patnje životinja u laboratorijama širom sveta. Iako napredne naučnoistraživačke metode stalno zamenjuju direktne opite na životinjama, zastareli zakoni zahtevaju isto tako zastarela testiranja pre nego što se proizvod za ljudsku upotrebu nađe na tržištu.

Preporučujemo

Svake godine milioni životinja pate i umiru u eksperimentima koji u velikom broju slučajeva nisu pouzdani. Laboratorijske životinje se koriste za biomedicinska istraživanja radi otkrivanja uzroka, dijagnoze i lečenja bolesti, ali i u kozmetičkoj industriji i mnogim drugim eksperimentima.

Brojne slabosti istraživanja na životinjama

Kao metod predviđanja verovatnih efekata kod ljudi, istraživanje na životinjama ima slabosti zbog mnogih razloga. Svaka vrsta različito reaguje na supstance, stoga su testovi na životinjama nepouzdan način za predviđanje efekata kod ljudi. Ljudske bolesti kod laboratorijskih životinja se ne javljaju prirodno, pa ih je potrebno veštački stvoriti. One se razlikuju od ljudskog stanja koje pokušavaju da imitiraju što takođe utiče na rezultate. Studije su pokazale da život u laboratorijskom okruženju može uticati na ishod eksperimenta, pri čemu se rezultati testova razlikuju zbog starosti životinje, pola, ishrane, pa čak i podloge u kavezu!

Napredak u nauci i tehnologiji se brzo razvija, pružajući načine istraživanja koji ne uključuju životinje, a ujedno su brži, precizniji i direktno relevantni za ljude. Metode koje ne koriste životinje uključuju kompjutersku analitiku, baze podataka i modele zasnovane na ljudima, što je bolje za nauku, kao i za ljude i životinje. Međutim, neki istraživači odlučno se protive odustajanju od upotrebe životinja u istraživanjima i prelasku na alternative koje ne koriste životinje. Drugi naučnici su pokazali da istraživanje primata nije potrebno i da se isti nivo informacija može dobiti od ljudskih dobrovoljaca korišćenjem neinvazivnih tehnika.

Brutalna testiranja životinja radi udobnosti ljudi

Činjenica da se rezultati razlikuju između vrsta i da su nedosledni je dobro poznata, ali se efikasno zanemaruje. Mnogi testovi se nastavljaju jednostavno da bi se uskladili sa propisima, a ne zbog bilo kakve naučne vrednosti. Propisi o testiranju proizvoda zahtevaju da se takvo testiranje mora sprovesti na najmanje dve vrste sisara: vrsti glodara i „drugoj vrsti“. Životinje se spaljuju, oslepljuju, truju, osakaćuju, izgladnjuju, a supstance im se ubacuju niz grlo kroz cevi da bi se proizvodi koje svakodnevno koristimo nazvali „bezbednim“. To su preparati koje koristimo u hrani (aditivi), u našem domu (sredstva za čišćenje, veš itd.), u našim automobilima, baštama i lekovi koje uzimamo; sve je testirano na životinjama.

Testiranje sastojaka kućnih proizvoda uključuje korišćenje životinja u skladu sa pravilima hemijskog testiranja. Životinje se koriste za testiranje sastojaka za predmete kao što su deterdženti, sredstva za čišćenje, osveživači vazduha, sredstva za čišćenje toaleta, boje i drugi materijali za dekoraciju. Testovi na životinjama za baštenske proizvode kao što su pesticidi su i dalje dozvoljeni. Svake godine enorman broj životinja podvrgava se bolnim eksperimentima kako bi se testirala bezbednost različitih hemikalija i lekova za ljudsku upotrebu. Analiza podataka o toksičnosti više od 3.000 lekova koji su testirani na životinjama zaključila je da rezultati na jednoj vrsti nisu isti kad se primene na drugu vrstu.

Neke kompanije sprovele su tajnu istragu tokom 80-ih i 90-ih godina prošlog veka u nizu laboratorija, otkrivši da su psi nasilno hranjeni sredstvom za ubijanje korova. Doza im je davana kroz gumeno crevo koje je gurano u grlo svakog psa, direktno u želudac. Psi su bili podvrgnuti studijama maksimalno tolerisane doze, do nivoa na kojima su već pokazivali znake toksičnosti, kao što su gubitak težine i apetita, povraćanje, dijareja i konvulzije. Patnja pasa dokumentovana je ko zna koliko puta u eksperimentima za testiranje lekova, sa neželjenim efektima kao što su pojava pene na ustima, povraćanje, krvarenje iz desni i dijareja.

Sveopšti zaključak o patnji eksperimentalnih životinja je najbesmisleniji koji postoji: životinje se izlažu decenijama patnje uprkos sumnjivoj validnosti testova koji se na njima sprovode.

(Telegraf.rs/Worlddayforlaboratoryanimals.org)