Otvoreno PISMO vlasnice psa roditeljima: "Volim vašu decu, ali zapamtite: ne želim da maze mog ljubimca!"

Vlasnica psa iz SAD napisala je otvoreno pismo roditeljima koji dopuštaju svojoj deci, bez prethodne njene dozvole, da dodiruju njenog starog i slepog kućnog ljubimca. Uz sopstveno viđenje ove loše i nedopustive navike mnogih roditelja i neznanja dece u pogledu ophođenja sa psom, vlasnica 13-godišnje Okli daje i godišnje statističke podatke o ljudima koji u SAD dožive ujede pasa.

"Kao neko ko je odrastao u porodici bez pasa, prezirala sam dah kućnih ljubimaca i zagrljaje zlatnog retrivera i bila apsolutno zbunjena zbog navike urednih i uglednih ljudi da puštaju svoje četvoronožne ljubimce na kauč. Nikada nisam prilazila nepoznatim psima nepoznatih ljudi dok sam bila dete, ali su stvari postale drugačije s vremenom. Imam decu i psa i svake večeri mazim 13-godišnjeg pekinezera koji leži u mom krevetu, na kauču, u kolima. Ja sam ljubitelj pasa i volim da ih viđam bilo gde, ali nikad ne bih prišla psu koga ne poznajem, a posebno to ne bih dozvolila svojoj deci. Ipak, primetila sam da odrasli često nagovaraju svoju malu decu da prilaze mom psu i svaki put sam primorana da se razgoropadim i vičem:

Preporučujemo

"Nikad ne diraj psa koga ne poznaješ!"

Psi su divni, ali, baš kao i ljudi, nikada ne znate koliko su pristupačni: nikad ne znate koje su granice psa koji je pred vama.

I neću dozvoliti da me roditelji sa ružičastim naočarima izlude. Svake godine u SAD, prema časopisu "Journal of Pediatrics" i Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), procenjuje se da psi ujedu 4,5 miliona ljudi, a oko 885.000 njih zatraži medicinsku pomoć. U velikim gradovima poput Njujorka, prijavljene su desetine hiljada ujeda: od 2015. do 2021. godine, Njujork je zabeležio preko 22.600 slučajeva ujeda pasa. Pedijatrijski podaci pokazuju da su deca mlađa od 6 godina posebno ranjiva i da im najčešće stradaju lice ili cela glava, a rane često zahtevaju šavove ili rekonstruktivne hirurške zahvate. I ne rade deci to samo "velike i strašne" rase: svaki pas, čak i najnežnija i najpufnastija loptica, može da pukne ako se uplaši, pogrešno drži ili uplaši, što dovodi do moje loptice od 13 godina.

Okli ima 7 kilograma, nedostaje joj mnogo zuba, potpuno je slepa i stalno je pospana. Voli da se izležava na kauču, krevetu, jakni gosta, gde god joj se učini zgodno. Ipak, Okli sebe ne vidi kao nekoga ko ima sedam kilograma, kome nedostaje previše zuba, ko je sasvim slep i veoma pospan. Ne, jer Okli je žestoka ratnica koja ima prirodnu potrebu da lovi iako bi se posle njenog "napada" plen samo pomerio u stranu.

I stvar je upravo u tome: ako bi radoznalo dete došetalo do Okli dok se sunča ispod klupe, u parku na povocu, ona bi možda reagovala na neočekivan način. Jer, uprkos dremkama i nedostajućim zubima, ona je i dalje pas. A psi, čak i oni obučeni u džempere i Instagram filtere, imaju instinkte. Ne volim kad vidim roditelje kako dopuštaju svojoj deci da maze psa, sa povocem ili bez njega, obučenog u džemper ili bez njega. Ne biste dali svom detetu da popije gutljaj pića koje mu ponudi neki stranac, pa zašto biste mu dopustili da miluje nepoznatog psa? Ljudi znaju da imam najslađeg, najpristupačnijeg psa na celom svetu, ali većini dece nedostaje takta, potrebnog kad se mazi nepoznata životinju. Povucite je za rep ili je udarite na pogrešan način i ona bi mogla da vašem detetu zauvek usadi strah od pasa. Što je još gore, može vas tužiti neko ko je odlučio da je u redu da njegovo dete mazi slepog psa bez pitanja.

Deca treba da odrastaju puna ljubavi prema psima, jer je to neobjašnjiva veza sa prirodom. Ipak, neka deca misle da je bockanje slepog psa smešno...

Zato, molim vas, roditelji, odrasli, staratelji, 12-godišnje bebisiterke iz komšiluka: uvek pitajte da li možete da pomazite pse na povocu ili ne".

(Telegraf.rs/Purewow)