Hobotnice imaju plavu krv, tri srca i mozak u kracima: Šta još niste znali o ovim morskim genijalcima?

Osmi oktobar svake godine u svetu se obeležava kao Svetski dan hobotnice, jednog od najintrigantnijih morskih bića. Neki izvori tvrde da je Dan oktopoda 2006. godine kreirao The Octopus News Magazine Online u čast ovog jedinstvenog misterioznog stvorenja sa osam nogu. Fosili hobotnice datiraju iz perioda od pre 300 miliona godina i više, što znači da su živele pre dinosaurusa! Sa svojih 500 miliona neurona u mozgu i rukama, inteligentna hobotnica je u stanju da uči lekcije i rešava probleme, za razliku od drugih morskih stvorenja.

Hobotnice mogu da pariraju stvorenjima iz naučne fantastike: imaju velike oči, više "ruku", mekog su tela, menjaju oblik, otrovne su i veoma inteligentne. Danas je oko 300 vrsta hobotnica rasprostranjeno u umerenim, suptropskim i tropskim vodama širom sveta i zauzimaju staništa od koralnih grebena do okeanskog dna.

Preporučujemo

O ovim pametnim morskim bićima postoji 8 interesantnih činjenica koje možda niste znali.

1. Hobotnice imaju plavu krv

Hobotnice imaju plavu krv koja ne potiče od njihovih kraljevskih gena, već od bakra. Za razliku od mnogih drugih morskih beskičmenjaka, hobotnice imaju izuzetno brz metabolizam, a samim tim i veliku potrebu za kiseonikom. Hemocijanin na bazi bakra je efikasniji za transport kiseonika na niskim temperaturama i niskim koncentracijama kiseonika nego hemoglobin na bazi gvožđa koji čini našu krv crvenom.

2. Hobotnice imaju tri srca

Hobotnice imaju tri srca: dva služe samo za pumpanje krvi kroz škrge, a treće usmerava njenu cirkulaciju do organa. Ovo treće srce ne kuca dok hobotnica pliva, pa je razumljivo što ovi glavonošci više vole puzanje, budući da ih plivanje iscrpljuje.

3. Hobotnice izbacuju mlaz mastila

Mnoge hobotnice u stanju su da pobegnu od opasnosti ispuštanjem mlazeva mastila koje zamagljuje vodu dok se udaljavaju. Unutar svojih kesica sa mastilom proizvode melanin, isti tamni pigment koji se nalazi i u našoj kosi i koži. Mastilo hobotnice sadrži tirozinazu, jedinjenje koje peče oči predatorima i privremeno parališe njihova čula mirisa i ukusa. Sve u svemu, mastilo hobotnice je trostruki udarac odbrane, ali nije otrovno.

4. Hobotnice su otrovne

Sve hobotnice su otrovne, iako je samo plavoprstenasta hobotnica iz Australije opasna za ljude. Ubrizgan dok hobotnica "buši" svoj plen "kljunom", otrov parališe žrtvu koja bi inače mogla da povredi ovog mekanog beskičmenjaka u borbi. Otrov hobotnice pokreće proces njenog varenja: istraživači su otkrili da on sadrži proteine slične onima koje proizvode ribe baloni i neke otrovne zmije.

5. Hobotnice su majstori kamuflaže

Hobotnice su majstori kamuflaže i bukvalno menjaju boju, osvetljenost, šaru, pa čak i teksturu da bi se sakrile na vidnom mestu ili pokazale da su "slobodne" za partnera. Ova hromatska virtuoznost zbunila je naučnike jer bi ovi glavonošci trebalo da budu slepi za boje. Promenom oblika očnih jabučica hobotnica može da fokusira različite talasne dužine, odnosno boje. Hobotnica ima osam krakova i svaki je prekriven stotinama nezavisnih sisaljki koje mogu da osete i okuse sve na šta naiđu.

6. Multifunkcionalne "ruke" kod hobotnice

Osam krakova hobotnice može istovremeno da obavlja odvojene zadatke zahvaljujući velikom nervnom klasteru, poput mini-mozga koji kontroliše njihovo kretanje. "Ruke" koje se uvijaju i razvijaju, isprekidane sa više od 2.000 pojedinačno pokretnih vakuumskih čašica, sadrže dve trećine neurona životinje. One su opremljene hemijskim senzorima koji ne samo da osećaju, već i osećaju ukus i miris. Dakle, dok se hobotnica koncentriše na lov, njeni kraci se pomeraju napred, testiraju vodu i okeansko dno, ispituju pukotine u koralima, a možda čak i "obrađuju" već ulovljen plen.

7. Hobotnice su veoma inteligentne

Hobotnice se ističu među glavonošcima, i među svim beskičmenjacima, zbog svojih velikih mozgova. Mogu da se kreću kroz lavirinte, rešavaju probleme, pamte, predviđaju, koriste alate i rastavljaju gotovo svaki plen. Hobotnicama koje žive u zatočeništvu, u velikim morskim akvarijumima, čuvari redovno nude mentalnu stimulaciju, igračke i omiljene poslastice koje im daju kao "slagalice sa plenom" u teglama sa poklopcima.

8. Hobotnice izlaze na obalu kad je plima

Hobotnice mogu izaći na morsku obalu. Tokom kratkih noćnih izleta kad je oseka, nekoliko vrsta hobotnica žive na obali i love hranu poput rakova i školjki. Ali zbog njihovih visokih potreba za kiseonikom i ekstremnog napora kretanja mogu da prežive samo uz ograničenu razmenu gasova kroz vlažnu kožu nekoliko minuta pre nego što se vrate u more.

(Telegraf.rs/sheddaquarium.org)