Vukovi zavijaju, ali ne na Mesec: Istine i zablude o jednom od najzagonetnijih predatora na svetu

Danas je Međunarodni dan vukova: izabran kao Dan punog Meseca, Svetski dan vukova koji se obeležava 13. avgusta, praznik je vrste koja najčešće živi na severnoj Zemljinoj hemisferi.

Vukovi su gotovo desetkovani u Evropi i SAD. Kako je ljudska populacija rasla, vukovi su ostajali bez prirodnog plena i okrenuli se lovu stoke. Lovci i zemljoradnici su ih skoro istrebili, ali su politika očuvanja ugroženih vrsta i programi reintrodukcije uspeli da ih vrate u Španiju, Portugal, Francusku, Nemačku i druge zemlje. Ipak, odgajivači stoke i dalje se žale da su vukovi pretnja njihovom opstanku i bezbednosti domaćih životinja.

Preporučujemo

Vukovi su društvene životinje, žive i love zajedno kao čopor kojim vladaju alfa mužjak i alfa ženka. Svaki vučiji urlik je jedinstven, kao otisci prstiju kod čoveka.

Mnogi ljudi širom sveta vole i poštuju vukove kao izuzetna duhovna bića. U isto vreme mnogi drugi ljudi ih ne razumeju i zbog toga ih se boje ili ih mrze. Dan svih vukova sveta nikad neće biti kompletan bez bolje obaveštenosti koja je neophodna da se obustavi nemilosrdan i bespotreban progon ovih drevnih i nezamenjivih životinja.

Iako su mnogi stereotipi o vukovima istiniti, poput njihove lojalnosti čoporu, jedan je posebno popularan ali je ujedno i zabluda: vukovi nisu poznati po tome što zavijaju na Mesec. Zavijanje jeste važan deo njihove komunikacije, jer im omogućava da održe kontakt sa čoporom i drugim divljim vukovima čak i kada su razdvojeni velikim udaljenostima.

Vukovi mogu da čuju zavijanje sa udaljenosti od čak 16 kilometara. Svaki vuk ima poseban ton zavijanje koji koristi za odbranu teritorije, lociranje članova čopora i prenošenje poruka.

(Telegraf.rs)