Mata mata nije za svakoga: Kornjača bizarnog izgleda puca zbog stresa i teško može biti kućni ljubimac

U sporotekućim vodama basena reka Amazon i Orinoko u Južnoj Americi živi jedno od najbizarnijih stvorenja na svetu: kornjača mata mata (Chelus fimbriata). Ovaj slatkovodni gmizavac ima oklop nalik listu, ravnu glavu i njušku poput disaljke za ronjenje. Mata mata se savršeno kamuflira u mutnoj vodi: ona je predator iz zasede i lovi ribu tako što je usisava. Uprkos svirepom izgledu, potpuno je bezopasna za ljude.

Kako izgleda kornjača mata mata

Mata mata je prepoznatljiva zahvaljujući čudnom izgledu oklopa i glave: oklop je hrapav, čvornovat i duboko izbrazdan u vidu lista, a njen sveukupni oblik podseća na komad naplavljenog drveta ili drevnu stenu. Udovi mata mate su spljošteni i obrubljeni plovnim kožicama koje poboljšavaju njenu kamuflažu. Glava joj je trouglasta, sa dugom njuškom nalik ronilačkoj disaljki sa sitnim izbočinama. Dužina oklopa mata mate dostiže 45 cm, a mužjaci su često manji od ženki. Koža ove kornjače je pegavo-smeđe i crne boje sa oker šarama što pruža savršenu kamuflažu.

Preporučujemo

Gde živi kornjača mata mata

Kornjače mata mata žive u sporopokretnim ili mirnim slatkovodnim staništima širom basena Amazona i Orinoka u Južnoj Americi i preferiraju plitke, taninom bogate reke, poplavljene šume, mrtvaje i močvare gde opalo lišće, grane i plutajući otpad stvaraju prirodni pokrivač. Njihov areal se proteže kroz delove Brazila, Bolivije, Kolumbije, Ekvadora, Perua, Venecuele i Gvajane. Ove kornjače uživaju u toplim, mutnim vodama čija je temperatura oko 24 do 30 stepeni C i generalno izbegavaju otvorenu vodu ili brze struje.

Šta jedu kornjače mata mata

Mata mata je predator iz zasede: ona leži praktično nepomično, a glava i telo joj se savršeno stapaju sa okolinom. Kada male ribe ili vodeni beskičmenjaci plivaju u njenoj blizini, mata mata otvara usta tako brzo da stvara vakuum i usisava plen u svoja usta. Mata mat uglavnom jede ribu i škampe, punoglavce ili bilo koju životinju odgovarajuće veličine koja se usudi da joj se približi.

Kako se pare kornjače mata mata

Tokom sezone parenja, koja obično počinje kada nivo vode opadne u sušnoj sezoni, mužjaci traže ženke njuškajući vodu, pesak i blato. Nakon parenja, ženke se sele na meke peščane ili blatnjave obale da bi položile oko 6 do 28 jaja, čija inkubacija traje otprilike 180 dana, u zavisnosti od temperature. Topliji uslovi donose više ženskih mladunaca. Mlade kornjače se pojavljuju u kišnoj sezoni i spremne su da se odmah uvuku u vodeno sklonište.

Mata mata zaštićena vrsta

Mata mata je trenutno najmanje zabrinjavajuća vrsta u okviru IUCN, iako uništavanje staništa, zagađenje i lokalno sakupljanje za trgovinu kućnim ljubimcima predstavljaju stvarne pretnje njenom opstanku.

Zanimljivosti o mata mata

Kornjače mata mata se često mešaju sa slatkovodnim žabama ili komadima drveta, a njihovi dugi nosovi poput disaljke omogućavaju im da dišu na površini, a da ne otkrivaju svoja tela. Za razliku od većine kornjača retko plivaju i umesto toga hodaju duž rečnih korita ili ostaju gotovo nepomične, oslanjajući se na kamuflažu. Mogu da prežive duge periode bez hrane zahvaljujući sporom metabolizmu.

Mata mata kornjača kao kućni ljubimac

Kornjače mata mata, sa svojim jedinstvenim izgledom, ponekad se drže kao kućni ljubimci za izložbe, ali nisu idealne za čuvanje zbog svog temperamenta i veličine. Zahtevaju specifična, velika vodena okruženja i nisu poznate po interakciji sa svojim vlasnicima.

Mata mata ima jedinstven izgled: liči na list i nije aktivan lovac zbog čega je veoma zanimljiva na izložbama, ali ima dosta mana: traži toplu, kiselu vodu sa visokim sadržajem tanina i veliki ograđeni prostor, naraste prilično velika i ne voli dodire, jer izazivaju težak stres koji dovodi do pucanja! Mata mata je usamljeno stvorenje i nije poznata po igri ili interakciji sa ljudima. Izuzetno je teško odgajati je u zatočeništvu.

(Telegraf.rs/Discoverwildlife)