Svetski dan simpatičnih debeljuškastih kopnenih životinja čije ženke imaju roze mleko

Petnaesti dan februara posvećen je trećem po veličini kopnenom sisaru čija se svetska populacija svela na manje od 150.000 jedinki na ograničenim zaštićenim područjima

Petnaesti dan februara posvećen je trećem po veličini kopnenom sisaru, nilskom konju (Hippopotamus amphibius). Zbog ilegalnog i neregulisanog lova, velikog gubitka staništa, pa čak i ubistava iz osvete, preostalih 125.000 do 150.000 nilskih konja živi na ograničenim zaštićenim područjima.

Da li znate da je najveći nilski konj težak skoro četiri i po tone? Ali čak i kada su tako teški, oni su neverovatno okretni plivači!

Preporučujemo

Stručnjaci veruju da je današnji nilski konj evoluirao u Africi pre oko 8 miliona godina. Iako liče na konje i svinje, ovi poluvodeni sisari zapravo su najbliži kitovima i delfinima, pa ne čudi što su tako dobri u zadržavanju daha pod vodom!

Danas postoje samo dva tipa nilskog konja: onaj koji živi u močvari i mali nilski konj, dok se nekoliko izumrlih vrsta moglo naći širom Evrope i na Madagaskaru, pre samo 1.000 godina.

U 20. veku, u nekim zemljama, kao što je SAD, pokušali su da nasele nilske konje. "Zakon o američkom nilskom konju", ustanovljen 1910. godine, predložio je uvođenje uzgoja ovih životinja u Luizijani, ne samo da bi se hranili jednom vodenom biljkom koja se prenamnožila u zalivu (jer bi se njom hranili), već i da bi ublažili američku krizu mesa. Međutim, predlog Zakona nije naišao na odobrenje Kongresa.

Nilski konji ostali su u rodnoj Africi do 80-ih godina prošlog veka, kada je zloglasni vođa narkokartela Pablo Eskobar (ilegalno) uvezao četiri nilska konja i odveo ih na svoje imanje u Kolumbiji. Broj ovih životinja od tada se povećao skoro na stotinu!

Iako je nilski konj postao simbol ove oblasti, nemogućnost njihovog kontrolisanja i dalje izaziva značajne probleme lokalnim vlastima. S druge strane, u Africi broj nilskih konja nažalost opada, a nabrojniji su u Zambiji i Tanzaniji..

Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) uvrstila ih je na listu ranjivih vrsta 2006. godine, nakon što je utvrdila da je populacija ove životinje opala za čak 20 procenata u prethodne dve decenije. Suša je dovela do gubitka njihovih prirodnih prebivališta, a lov i krivolov na nilske konje, kako zbog njihovog mesa tako i zbog zuba, i dalje je velika pretnja njihovom opstanku.

Svetski dan nilskog konja treba da podseti čovečanstvo da pokaže više poštovanja prema ovom neobičnom i masivnom sisaru koji obožava blato.

Da li ste čuli za fenomen roze mleka koje luče ženke ovih životinja?

Smatra se da je ovaj podatak čista laž, ali šta o tome kaže struka?

Mleko koje proizvode ženke nilskog konja jeste svetloružičaste boje. Nilski konji proizvode dve vrste kiselina: norhiposudornu i hiposudornu, od kojih je prva narandžaste boje, dok je druga crvena i poznata je kao "krvni znoj". Obe kiseline ovim životinjama navodno služe kao krema za sunčanje i štite ih od ultraljubičastih zraka. Ženka nilskog konja u laktaciji daje mleko bele boje, ali ono, zahvaljujući kombinaciji pomenutih kiselina, nema čisto belu, već rozikastu boju.

(Telegraf.rs)