Zbog ovog psa Srbija je pognula glavu: Mišku kost pocepala jednjak, anestezija bila jača od bolesnog srca

Miško je pas koji nikada nije osetio sreću: kad je bio još štene, izbačen je na ulicu i završio u ozloglašenoj Aveniji, odakle je spasen u zadnji čas. Poslednje četiri godine proveo je u pansionu čekajući dom. Jedini pokušaj udomljenja završio se povratkom, Miško je nastavio da čeka i dočekao je  smrt. Kako je napisano u objavi prijatelja napuštenih životinja, Udruženje "Čarna" iz Valjeva, novi dan koji je obećavao nadu za ovog nesrećnog psa doneo je vest od koje su svi strepeli: Miško nije izdržao operaciju.

Kako je udruženje "Čarna" javilo, Miškov svet juče se srušio: počeo je bolno da se grči, povraćao je svaki obrok i stajao podvijenog repa, nem od bolova. Hitno je odveden na rendgen, urađen je i snimak sa kontrastom, a dijagnoza je bila: strano telo zaglavljeno u jednjaku.

Preporučujemo

Pod pretpostavkom da je Miško u igri progutao deo igračke, sakupljen je novac za rizičnu operaciju i pas je hitno prevezen na intervenciju. Miško je operisan čim je stigao u Beograd, ali je sudbina bila nemilosrdna: on nije progutao igračku, već kost koja je pocepala jednjak, prignječila krvne sudove i nerv vagus. Uz već obolele organe, uvećano srce i promene na plućima, Miškovo telo nije izdržalo. On se probudio iz anestezije, ali je uprkos trudu veterinara ubrzo utonuo u san iz kojeg se nije probudio.

Za Miška je prikupljeno mnogo novca, i više nego što je bilo potrebno. Udruženje "Čarna" će vratiti sredstva svima koji budu želeli.

Zbog Miška danas plače Srbija, čak i oni koji nisu imali pojma šta se s njim sve događalo. Boli to što je izbačen kao štene, što su u njega monstrumi ispucavali dijabole i što mu je u Aveniji trajno narušeno zdravlje. Bio je na sigurnom četiri godine, ali bez topline pravog doma koji je želeo i zaslužio.

Udruženje "Čarna" zahvalilo se svima koji su na bilo koji način pomogli Mišku.

Miško će ostati upamćen kao pravi atletičar kome nijedna ograda nije bila previsoka, kao pas koji je jurio patke i ovce i nekada davno na školskom igralištu igrao fudbal sa decom.

Miško je u svojim poslednjim ovozemaljskim trenucima osetio svu ljubav i brigu koju su mu slali dobronamerni ljudi. Što je najvažnije u svoj ovoj tuzi, Miško više nije bio ničiji, već je postao pas svih nas.

"Miško, sada si na mestu gde nema metaka, ograda i bola. Trči slobodno i juri patke, dečko naš, više ti to niko ne brani!"

(Telegraf.rs/Fejsbuk/Udruženje "Čarna")