Ovo je Leo, ima 16 godina i nikad se nije igrao: Izgubio je sve sem dva zuba, a BETA ga čuva od svakog zla
Niko ne može da zna kako se oseća kućni ljubimac koji godinama živi u porodici, voljen i pažen, a onda odjednom sve to izgubi i još mu život bude ozbiljno ugrožen jer ga neko neće! To je priča Lea, maltezera koji, zamislite, februara 2026. godine puni 16 godinica! Iako je Leo napušten pas kome su ostala samo dva zuba i pregršt uspomena, od 16 godina ovaj pas je poslednjih šest proveo sa ljudima koji ga čuvaju od svakog zla, bore se sa njegovim bolestima i pričaju priču koja nas tera da se zamislimo u kakvom svetu moramo da živimo.
Udruženje Beta Beograd na svom Instagram profilu podelilo je potresnu Leovu priču.
Preporučujemo
Štene bigla sa ogrlicom ostavljeno u kutiji u Beogradu: Potraga za vlasnikom, udomitelji već spremni
Deka Gari, pas sa splava, sada uživa u pansionu: Potrebna pomoć za njegovu mirnu starost
Mi je prenosimo u celini, a vi sudite.
"Ova njuška u februaru puni 16 godina, a sada je ostao sa samo dva zubića. Od tih 16, čak 6 godina je kod nas. Leovu priču godinama nismo smeli da ispričamo… Plašili smo se. Za sve ove godine prolazili smo svašta zbog životinja... od prijava, pretnji, bušenja guma, hakovanja profila... Danas se više ne bojimo – jer oni ne mogu da govore, a mi moramo.
Leo je imao divan život. Devet godina su ga pazili kao dete. Došao je sa dva džaka svojih stvari – činijom, garderobom, maramicama, igračkama, čak i mini viršlama uz tačno uputstvo. Bio je član porodice.
A onda je sve nestalo. Vlasnica je umrla. Sin je oteo stan. A Lea pokušao da ubije. Davio ga je jaknom.
Iako je kod nas već 6 godina, to nikada nije preboleo. Prve dve godine bio je u depresiji – sedeo, gledao u jednu tačku, kao da čeka da se ona vrati. Nikada se nije igrao, nikada se nije potpuno opustio. Kao da zauvek nosi ranu koja ne zarasta.
Pokušali smo jednom da ga udomimo – i videli da njegovo srce ne bi izdržalo još jedan gubitak. Zato je ostao sa nama. I zato smo posebno slabi na njega.
Danas je slep, gluv i gotovo bez zuba. Stalno smo kod veterinara... Ima gastritis, alergije i česte dijareje, pa je na posebnoj ishrani (ultrahypo). Ne vidi ništa više... Reaguje još samo na mirise i dodir. Njegov kutak je uvek isti – tamo gde se jedino oseća sigurno.
I dok Leo mirno spava u svom ćošku sa dva preostala zubića… mi brinemo dokle će njegovo srce moći da izdrži i da li ćemo uspeti da mu obezbedimo sve što mu treba.
Zato molimo za pomoć – za Lea. Za njegovu hranu i dug za operaciju."
(Telegraf.rs)