Kolumbijski fino gonič može vas skupo koštati: Zašto ovaj pas mora biti na povocu i u ograđenom dvorištu?

Kolumbijski fino gonič, poznat pod izvornim nazivom sabueso fino colombiano, pas je snažnog lovačkog nagona, izuzetno razvijenog njuha i velike izdržljivosti i istovremeno veoma privržen član porodice. Ova rasa vekovima se razvijala u različitim predelima Kolumbije, gde je pratila lovce kroz raznovrsne terene i klimatske uslove. Međunarodna kinološka federacija FCI privremeno ju je priznala 11. februara 2026. godine i svrstala među goniče.

Istorija kolumbijskog fino goniča seže više od dva veka unazad. Njegovi preci bili su goniči, ali i pojedini ptičari koji su u Kolumbiju stizali iz kontinentalne Evrope, Velike Britanije i Severne Amerike još od kolonijalnog perioda. Njihovim ukrštanjem i dugotrajnim prilagođavanjem lokalnim uslovima postepeno se formirao pas sposoban da prati divljač u veoma različitim delovima zemlje. Lov sa ovim psima nije bio vezan samo za jedan društveni sloj, jer su ih u prošlosti držali pripadnici viših slojeva, pa čak i predsednici Kolumbije koji su lov doživljavali kao sport, ali i seosko stanovništvo kome je uspešan lov mogao biti važan način obezbeđivanja hrane. Tokom više od 200 godina korišćeni su za praćenje različitih vrsta divljači, zbog čega su se razvili u izdržljive pse sposobne za rad u različitim geografskim i klimatskim uslovima.

Preporučujemo

Prema zvaničnom standardu, kolumbijski fino gonič koristi se za praćenje divljači i lov, ali može živeti i kao porodični pas. Rasa je prvenstveno oblikovana za rad, pa su kod nje posebno cenjeni razvijen njuh, upornost, fizička izdržljivost i sposobnost rada sa drugim psima.

Kolumbijski fino gonič – izgled 

Po građi je to pas srednje do veće veličine, pravougaonog tela i dugačkog repa. Jedna od njegovih najupečatljivijih odlika jesu veoma duge uši, koje treba da dosežu najmanje do vrha nosa. Njegove oči su ovalne i blagog izraza, a njihova boja može biti usklađena sa bojom dlake. Plave oči i oči različitih boja nisu dozvoljene standardom. 

Rasa postoji u dve veličine: standardna varijanta ima visinu od 45 do 50 cm i težinu od 15 do 25 kg, dok je veliki varijetet dug 51 do 58 cm i težak od 25 do 35 kilograma. Kolumbijski fino gonič ima dva tipa dlake: kratkodlaki psi imaju kratku, glatku i sjajnu dlaku, dok je kod oštrodlakih pasa spoljašnja dlaka gusta i čvrsta, uz poddlaku, izraženije obrve i malu bradu na njušci. Dozvoljene su različite nijanse crvene, crne, smeđe i sive, sa belim oznakama ili bez njih, kao i njihove kombinacije. Merle, odnosno mramorasta šara sa nepravilno raspoređenim svetlijim i tamnijim poljima, nije dozvoljena.

Kolumbijski fino gonič – temerament

Kolumbijski fino gonič u lovu je uporan, izdržljiv i veoma usredsređen na praćenje divljači, dok je u svakodnevnom životu privržen ljudima sa kojima živi. Naviknut je na rad sa drugim goničima i dobro funkcioniše u društvu drugih pasa, a prema nepoznatim ljudima najčešće je prijateljski raspoložen. Njegova izražena potreba da prati trag zahteva dosledno vaspitanje. Kada oseti zanimljiv miris, može toliko da se usredsredi na njega da zanemari pozive vlasnika. Zato ga odmalena treba učiti da se vrati na poziv, da mirno hoda na povocu i da održava pažnju na vlasniku čak i kada ga nešto u okolini privuče.

Van bezbedno ograđenog prostora nije dobro oslanjati se samo na poslušnost. Gonič koji krene za tragom može da se udalji mnogo više nego što vlasnik očekuje, pa su povodac i dobro obezbeđen prostor važni za njegovu sigurnost. Dok je mlad, psa treba postepeno navikavati na različite ljude, druge životinje, zvukove, saobraćaj i različita okruženja. Nova iskustva treba da budu prijatna i kontrolisana kako bi naučio da u nepoznatim situacijama ostane miran i siguran. Korisno je da se odmalena susreće sa mirnim i dobro socijalizovanim psima, kao i da se navikava na dodirivanje ušiju, šapa i drugih delova tela, što kasnije olakšava negu i veterinarske preglede.

Najbolje rezultate daje mirna i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju poželjnog ponašanja. Grube metode nisu dobar izbor, posebno kod psa koji treba da sarađuje sa čovekom, ali istovremeno zadržava samostalnost karakterističnu za goniče.

Kolumbijski fino gonič – aktivnost i nega

Kolumbijskom fino goniču nije dovoljno nekoliko kratkih izlazaka dnevno. Potrebni su mu redovno kretanje, duže šetnje, mogućnost istraživanja okoline i aktivnosti koje mu omogućavaju da koristi razvijeni njuh. Traganje za skrivenim predmetima ili hranom i različite igre zasnovane na pronalaženju mirisa posebno odgovaraju njegovim prirodnim sposobnostima.

Nedostatak fizičke aktivnosti i zanimacije može dovesti do nepoželjnog ponašanja, uključujući učestalo glasno oglašavanje. Ovi psi se tradicionalno glasno oglašavaju tokom praćenja traga, pa izraženo zavijanje može postati problem ako pas dugo ostaje sam i nema dovoljno aktivnosti. Iako je nastao kao radni pas, potreban mu je blizak kontakt sa ljudima. Privrženost porodici jedna je od osobina koje se ističu kod ove rase, pa veliko dvorište samo po sebi nije zamena za šetnju, zajedničke aktivnosti i vreme provedeno sa vlasnikom.

Održavanje dlake uglavnom nije zahtevno. Kod kratkodlake varijante redovno četkanje pomaže u uklanjanju mrtve dlake i nečistoće, dok je kupanje potrebno povremeno, odnosno kada se pas zaprlja. Oštrodlaka varijanta zahteva nešto temeljnije četkanje zbog gušće spoljašnje dlake i poddlake. Posebnu pažnju treba posvetiti ušima. Duge, viseće uši slabije se provetravaju, pa se u njima lakše zadržavaju vlaga, nečistoća i ušni vosak. Treba ih redovno pregledati, naročito nakon boravka u prirodi ili kvašenja. Crvenilo, neprijatan miris, sekret, često češanje uha ili tresenje glavom razlog su za veterinarski pregled, a ne za samoinicijativno korišćenje preparata.

Kolumbijski fino gonič – ishrana i zdravlje

Kolumbijskom fino goniču nije potrebna posebna ishrana karakteristična samo za ovu rasu. Hrana treba da bude potpuna i nutritivno uravnotežena, prilagođena uzrastu, veličini, zdravstvenom stanju i nivou aktivnosti konkretnog psa. Radni pas koji svakodnevno provodi mnogo vremena u kretanju može imati znatno veće energetske potrebe od manje aktivnog porodičnog psa iste telesne mase. Količinu hrane zato ne bi trebalo određivati samo prema telesnoj masi. Važno je pratiti telesnu kondiciju i prilagođavati obroke tako da pas ostane vitak i dobro mišićav, bez suvišnog masnog tkiva. Poslastice i dodatna hrana takođe ulaze u ukupan dnevni unos energije i ne bi trebalo da zamene nutritivno potpunu osnovnu ishranu. Sveža voda mora stalno biti dostupna, posebno tokom intenzivnije aktivnosti i boravka na toplom vremenu.

Kada je reč o zdravlju, za sada nema dovoljno obimnih objavljenih podataka da bi se pouzdano izdvojile nasledne bolesti karakteristične baš za kolumbijskog fino goniča. Međunarodno priznanje rase je veoma novo, pa tvrdnje o bolestima koje su navodno tipične za ovu rasu treba uzimati sa oprezom. Klub rase preporučuje pregled kukova na displaziju kod pasa namenjenih uzgoju, što je deo odgovornog odabira roditelja. Prilikom nabavke šteneta zato je korisno proveriti da li su roditelji zdravstveno pregledani i postoje li rezultati pregleda kukova.

Duge viseće uši zahtevaju redovnu kontrolu, dok zvanični standard strogo ocenjuje i položaj očnih kapaka. Entropijum, kod koga se kapak uvrće prema oku, i ektropijum, kod koga se izvrće ka spolja, navedeni su kao diskvalifikacione mane. To ne znači da je dokazano da kolumbijski fino gonič često pati od ovih problema, već da se pravilnoj građi očnih kapaka pridaje veliki značaj u uzgoju.

Kao i svakom drugom psu, potrebni su mu redovni veterinarski pregledi, odgovarajuća zaštita od parazita i vakcinacija prilagođena uzrastu i načinu života. Kod pasa koji mnogo vremena provode u prirodi korisno je nakon povratka pregledati šape, kožu i dlaku kako bi se na vreme uočile povrede, nečistoće, krpelji ili drugi problemi.

(Telegraf.rs/Fédération Cynologique Internationale)