Psi su čudotvorci: Dokazano utiču na boljitak našeg mentalnog, emotivnog i fizičkog zdravlja

Spona između vlasnika i psa sa neurološke tačke gledišta nalikuje sponi između roditelja i deteta

Naučnici sve više uviđaju terapeutsku vrednost našeg odnosa sa ljubimcima, a pogotovo psima. Oni nas vole bezuslovno i ne mare za one pojedinosti zbog kojih ljudi mogu da nas diskriminišu.

Preporučujemo

Jednostavnost i dubina ljubavi koju nam pružaju izvor je beskrajne radosti. Pored toga, svakodnevne šetnje sa psom prilika su da budemo fizički aktivni i da se upoznajemo sa drugim vlasnicima pasa. Naši četvoronožni saputnici dobro deluju i na decu, pa ih tako uče odgovornosti, čovekoljublju i saosećanju, ali i kako da se nose sa smrću voljenih.

Društveno prepoznavanje

Jedan od ključnih razloga zbog koga psi tako dobro utiču na naše mentalno zdravlje jeste i proces društvenog prepoznavanja. Reč je o prepoznavanju drugog bića kao vrednog i značajnog. Spona koja vezuje vlasnika i ljubimca slična je onoj koja vezuje majku i bebu, a psiholozi poručuju da su psi naročito pogodni za ljude koji se osećaju društveno izolovanima, bilo da pate od usamljenosti, depresije ili drugih psihičkih oboljenja.

- Briga o ljubimcu je povezana sa brigom o samom sebi. Kada izvedete psa u šetnju, ljudi razgovaraju sa vama, a za otuđene osobe to može da bude jedini kontakt sa drugim ljudskim bićem u toku dana. Takođe, kada vlasnici pasa i mačaka odu da im kupe hranu, velika je verovatnoća da će tada snabdeti i sebe, a kada date ljubimcu da jede, najverovatnije ćete i sami sesti da jedete - objašnjava psihološkinja Džun Meknikolas za The Guardian.

Društveno prepoznavanje je odlika koju delimo sa još nekoliko sisara. Na primer, ovce su jedne od njih. Urođeno nam je da se brinemo za ona sa kojima smo uspostavili društvene spone. Kada se psu obratimo sa „moja beba”, to činimo jer ih sa neurološkog stanovišta tako i vidimo, kako ističu stručnjaci. Reč je o istom mehanizmu naklonjenosti koji se javlja kod majki kada se porode. Jedna studija u kojoj je učestvovalo 18 žena pokazala je da su se na prizor sopstvene dece i pasa kod ispitanica aktivirali delovi mozga koji se tiču nagrade, osećanja i pripadnosti.

Hormon ljubavi

Iako naučnici donekle shvataju pojam društvenog prepoznavanja, postoje neke nepoznanice u vezi sa tim kako se ono zbiva. Veruje se da je karika koja nedostaje oksitocin, takozvani hormon ljubavi, zagrljaja i maženja. Ovaj hormon je naročito zastupljen pri porođaju, dojenju i kretanju spermatozoida, ali ima i primetnu ulogu kada je u pitanju čitav niz oblika društvenog ponašanja, kao što su seksualna privlačnost, prepoznavanje, poverenje, odnos majke i bebe i spona između vlasnika i ljubimca.

Oksitocin u tandemu sa antidiuretskim hormonom (vazopresinom) učestvuje u oblikovanju našeg odgovora na stresnu situaciju. Stručnjaci su jako zainteresovani da izuče moguću ulogu oksitocina pri lečenju bolesti zavisnosti, moždanih oštećenja, anoreksije, depresije, autizma i teških anskioznih poremećaja.

Pored toga što utiču na smanjenje stresa, umirivanje anksioznosti i lečenje depresije i usamljenosti, ljubimci i terapeutske životinje pospešuju i naše fizičko i emotivno zdravlje. Svakodnevne šetnje sa psom, dobacivanje štapom i lopticom, pa čak i skupljanje ostataka nakon što izvrše nuždu, sve to predstvalja vrstu telesne rekreacije.

U Ujedinjenom Kraljevstvu sproveden je ogled tako što su zatvorenicima u jednom zatvoru doveli terapeutske pse. Rezultati su zapanjujući i dirljivi. Jedan od zatvorenika je izjavio da ga je prisustvo psa umirilo i učinilo da se oseća bolje, dok je drugi rekao da psi imaju čarobno dejstvo, te da prosto može da se oseti ljubav koja isijava iz njih.

(N. I.)