Zašto je FIP toliko zagonetan: Bolest koja se ne prenosi direktno, ali preti u azilima i većim domaćinstvima
Infektivni peritonitis mačaka (FIP) spada u najozbiljnije i najzagonetnije bolesti koje mogu pogoditi mačke. Uzrok bolesti je mutacija FCoV (mačji korona virus) koji je inače veoma čest u populaciji i najčešće ne izaziva ozbiljne tegobe, osim eventualno blage dijareje. Međutim, kod manjeg broja zaraženih mačaka virus se unutar samog organizma menja i ta mutacija mu omogućava da prodre u ćelije imunog sistema, što dovodi do razvoja FIP-a — teške i često fatalne bolesti.
Mutirani oblik virusa koji izaziva FIP nije zarazan i ne prenosi se direktno sa mačke na mačku. Međutim, osnovni mačji koronavirus (FCoV), od kojeg FIP nastaje mutacijom u organizmu pojedinačne mačke, jeste zarazan i širi se feko-oralnim putem među mačkama. Dakle, FIP se ne prenosi direktno s mačke na mačku, ali prisustvo osnovnog oblika virusa u sredini, posebno u velikim grupama mačaka, kao što su azili, odgajivačnice ili domaćinstva sa više ljubimaca, predstavlja visok rizik. Faktori kao što su stres, slab imunitet, genetika i nehigijenski uslovi mogu doprineti mutaciji virusa i pojavi bolesti.
Preporučujemo
Potresna ispovest spasilaca: Ženke mopsa Gica i Radmila gutale hranu, davile se i povraćale od prevelike gladi
Frka među igračima na kraju meča: Vašington i Vanja Marinković imali žustru raspravu zbog Grobara
Simptomi FIP-a često su neodređeni i zbunjujući, pa bolest može dugo da ostane neprepoznata. Postoje dva glavna oblika bolesti — vlažni (efuzivni) i suvi (neefuzivni). Vlažni oblik obično napreduje brzo i karakteriše ga nakupljanje tečnosti u stomaku ili grudnoj šupljini, što dovodi do vidljivog oticanja stomaka i otežanog disanja. Suvi oblik napreduje sporije, ali zahvata unutrašnje organe - mozak, oči, bubrege ili jetru. U tim slučajevima simptomi mogu uključivati neurološke poremećaje, slepilo, žutilo kože, kao i apatiju, gubitak težine i opštu iscrpljenost. Zbog svoje raznovrsne i promenljive kliničke slike, FIP se često može zameniti sa drugim bolestima, kao što su leukemija, toksoplazmoza ili limfom.
Iako se FIP dugo smatrao neizlečivim, poslednjih godina došlo je do značajnog napretka u terapiji. Najveću prekretnicu doneo je lek GS-441524 koji direktno sprečava umnožavanje virusa u zaraženim ćelijama. Iako ovaj lek još nije registrovan u svim zemljama, uključujući Srbiju, brojni vlasnici uspevaju da ga nabave uz pomoć mreža veterinara i zajednica koje se bave FIP-om. Kako navodi Merck Veterinary Manual, ovaj antivirusni lek pokazao je izuzetne rezultate, naročito kada se primeni u ranim fazama bolesti. Uz antivirusnu terapiju, važna je i potporna nega: infuzije, kvalitetna ishrana, kontrola bola i pažljivo praćenje opšteg stanja mačke.
Prevencija FIP-a ostaje složen zadatak, budući da efikasna vakcina ne postoji. Na tržištu je dostupna jedna intranazalna vakcina, ali njena delotvornost nije potvrđena, pa je stručnjaci ne preporučuju za rutinsku upotrebu. Zbog toga se zaštita zasniva na dobroj higijeni, redovnom čišćenju peska i prostora, smanjenju broja mačaka u zatvorenom prostoru i izbegavanju stresa kod životinja. Takođe se savetuje testiranje i izolacija novih mačaka koje se uvode u domaćinstvo, posebno ako su u kontaktu sa mladim ili imunokompromitovanim jedinkama.
Iako je FIP nekada značio sigurnu smrt, danas se sve češće beleže slučajevi potpunog oporavka. Presudni faktori su brzo prepoznavanje simptoma, dostupnost terapije i posvećenost vlasnika. Mačkama sa FIP-om više ne mora biti oduzeta šansa za život — zahvaljujući novim terapijama i znanju koje se svakodnevno širi, ova teška dijagnoza više nije kraj, već izazov koji se može pobediti.
(Telegraf.rs)