Prepoznajte pet znakova upozorenja: Ako mačka kroz prozor ugleda OVO, napašće vas čim je dodirnete

Vaša mačka mirno sedi kraj prozora, posmatra šta se dešava napolju i odjednom ugleda nepoznatu mačku u dvorištu. Tada počinje nervozno da pomera rep, a telo joj se ukoči. Ako priđete da je pomazite, ne slutite da bi već sledećeg trenutka mogla da vas izgrebe ili ujede. Iako takav napad deluje potpuno neočekivano, iza njega se često krije pojava poznata kao preusmerena agresija. Do ovakvog ponašanja dolazi kada mačku nešto snažno uplaši, razdraži ili uznemiri, ali ona ne može da priđe onome što je izazvalo takvo stanje. Tada se može dogoditi da napadne osobu ili drugu životinju koja joj se slučajno nađe u blizini. Zbog toga čak i inače umiljata mačka može iznenada da nasrne na svog vlasnika.

Jedan od najčešćih primera jeste upravo susret sa nepoznatom mačkom koju ljubimac ugleda kroz prozor. Njeno prisustvo može doživeti kao pretnju na svojoj teritoriji, ali joj staklo onemogućava da priđe uljezu ili ga otera. Pošto ne može da reaguje na životinju koja ju je uznemirila, agresiju može da usmeri na nekoga ko joj je u tom trenutku najbliži. Sličnu reakciju mogu izazvati i drugi događaji, poput iznenadne grmljavine, laveža psa, glasnih građevinskih radova ili nepoznatih mirisa. Ponekad vlasnik uopšte ne primeti šta je izazvalo strah, pa mu se čini da je mačka napala bez ikakvog razloga.

Preporučujemo

Pet znakova upozorenja koje šalje mačka

Pre napada, mačka često šalje znake upozorenja koji su ponekad kratkotrajni i lako promaknu vlasniku: proširene zenice, unazad povijene uši, nakostrešeno krzno, ukočeno telo i naglo pomeranje repa ukazuju na to da je životinja veoma nervozna. Mačka može početi da sikće ili reži, a svaki pokušaj približavanja tada povećava rizik od ugriza ili ogrebotina.

Važno je razumeti da ovakvo ponašanje nije znak da je mačka prestala da voli vlasnika, niti pokušaj osvete. Takav napad ne mora imati nikakve veze sa njenim odnosom prema vlasniku, već može biti posledica snažnog straha ili uznemirenosti zbog kojih agresiju usmerava na pogrešnu metu.

Problem može biti posebno izražen u domaćinstvima sa više mačaka. Ljubimac koji je kroz prozor ugledao nepoznatu životinju može napasti drugu mačku sa kojom je do tada živeo bez sukoba. Takav događaj ponekad naruši njihov odnos, pa se napetost nastavlja i nakon što uzrok prvobitnog sukoba nestane. Kada dođe do ovakvog napada, najvažnije je ne pokušavati da se mačka smiri maženjem ili podizanjem u naručje. Čak i ako je inače pitoma, u tom trenutku može burno reagovati na dodir. Vikanje, kažnjavanje i fizičko obuzdavanje samo mogu pogoršati situaciju.

Najbolje je udaljiti se i omogućiti joj da se sama smiri na tihom i bezbednom mestu. Ako u kući živi više ljubimaca, potrebno je sprečiti njihove međusobne sukobe, ali bez pokušaja da se uznemirena mačka uhvati golim rukama. Kada se bezbedno odvoji, treba joj obezbediti mir, vodu, hranu, posudu sa posipom i mesto na kojem može da se sakrije.

Smirivanje ne mora biti brzo. Nekim mačkama dovoljno je nekoliko sati, dok drugima treba znatno duže da se vrate u uobičajeno stanje. Zato ne treba požurivati kontakt, čak ni kada se čini da je životinja prestala da pokazuje znake agresije. Ako je napad bio usmeren na drugu mačku u domaćinstvu, njihov ponovni susret treba pažljivo organizovati. Ponekad je potrebno da neko vreme budu odvojene, a zatim ih postepeno ponovo navikavati jednu na drugu. Prerano spajanje može izazvati nove sukobe.

Kako da sprečite iznenadni napad mačke

Da bi se slične situacije sprečile, važno je otkriti šta izaziva takvo ponašanje. Ako mačka burno reaguje na životinje koje prolaze pored prozora, spuštanje roletni ili zaklanjanje pogleda može pomoći. Kada su problem glasni zvuci ili nepoznati ljudi, korisno je obezbediti joj miran kutak u kojem neće biti izložena onome što je plaši.

Kod mačaka koje često pokazuju agresiju ponekad se primenjuje postepeno privikavanje na situacije koje ih uznemiravaju, uz nagrađivanje mirnog ponašanja. Međutim, takav postupak treba sprovoditi pažljivo, po mogućstvu uz pomoć stručnjaka za ponašanje životinja, jer prebrzo izlaganje izvoru straha može pogoršati problem.

U pojedinim slučajevima mogu pomoći i preparati sa sintetičkim mačjim feromonima, dok kod težih problema veterinar može preporučiti dodatnu terapiju. Ipak, nijedno sredstvo ne može zameniti otkrivanje uzroka i prilagođavanje uslova u kojima mačka živi. Posebno je važno da se iznenadna agresivnost ne pripisuje automatski problemima u ponašanju. Bol, određena oboljenja i neurološki poremećaji takođe mogu dovesti do neuobičajenih reakcija. Zbog toga je veterinarski pregled neophodan ako mačka ranije nije pokazivala agresiju, ako se napadi ponavljaju ili njihov uzrok nije poznat.

Ukoliko mačka ugrize vlasnika i probije kožu, ranu treba odmah oprati vodom i sapunom i potražiti medicinsku pomoć, jer mačji ugrizi mogu izazvati ozbiljne infekcije.

Zato, kada mačka iznenada pokaže agresiju, najvažnije je ostati smiren, ne prilaziti joj i pokušati da se utvrdi šta ju je uplašilo ili razdražilo. Pravovremeno prepoznavanje znakova upozorenja i poštovanje njenog prostora mogu sprečiti povrede i pomoći da se slični napadi ne ponove.

(Telegraf.rs/PetMD)