"Bez poetskog romana ne vredi ništa"

Dobitnik NIN-ove nagrade novosadski pisac Slobodan Tišma izjavio je da je u nagrađeni roman "Bernardijeva soba" uložio dve godine i puno truda. Ali je vredelo. On se tokom proteklih 40 godina bavio konceptualnom umetnošću, muzikom, poezijom i prozom, ali priznaje da mu je uvek najvažnija bila poezija pošto je tako započeo karijeru.

"Za mene je u suštini najbitnija poezija. Proza je samo forma kroz koju pokušavam da prikažem svoje pesničko i poetsko osećanje. Počeo sam da pišem prozu pod stare dane, imao sam 50 godina kada sam objavio prvu pripovetku pre 15 godina." Njegov profesor Sreten Marić uvek je govorio da je roman dobar samo ako u njemu ima poezije, seća se Tišma i ističe da i on deli to mišljenje i bez tog poetskog roman ne vredi ništa. A svaku knjigu piše kao da mu je poslednja.

“Svaka knjiga za mene je kraj, i apsolutno je neizvesno kada ću i šta napisati jer nikada ne planiram. Možda zvuči staromodno, ali je za mene bitna inspiracija", rekao je pisac i naglasio da je "ovaj roman nastao kao plod trenutnog nadahnuća i jednog uzbuđenja koje je pokrenulo sve. Jedan prijatelj mi je tražio da napišem priču o olupinama, to jest starim automobilima, i onda sam shvatio da je ta priča početak romana"

Tišma je rođen 1946. u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Beogradu i Novom Sadu. U mladosti se bavio konceptualnom umetnošću i rok muzikom. Osnivač je bendova Novog talasa „Luna“ i „La strada“. Objavio je knjige poezije "Marinizmi", "Vrt kao to" i "Urvidek" za koju je dobio nagradu Stevan Sremac. Za roman "Kvatro stađioni" u izdanju Lagune dobio je 2010. nagradu "Biljana Jovanović". Roman "Bernardijeva soba" objavljen je u izdanju Kulturnog centra Novog Sada.