05.09.2013 - 10:03

Pastirski pas iz laboreira (Cao De Castro Laboreiro)

FCI  KLASIFIKACIJA (FCI No. 170)
GRUPA II – Pinčeri i  šnauceri  – molosi i švajcarski pastirski psi
Sekcija: 2 – Molosi
Podsekcija 2.2 – Tip planinskih pasa
Bez radnog ispita

Potiče iz sela Kastro Laboreiro po kome je i dobio ime. Mada je poznat od davnina, ne postoji nijedan siguran podatak koji bi omogućio da se na apsolutan način utvrdi njegovo poreklo. Poput portugalskog estrelskog pastirskog psa, trebalo bi da spada u jednu od najstarijih rasa na Poluostrvu. Njegovo širenje ograničeno je planinama Peneda i Suaho i velikim rekama Minho i Lima, na severu Portugalije. Susrećemo ga na različitim nadmorskim visinama, počev od preko 1.400 m, a nekoliko primeraka ove rase nalazimo, takođe, i u drugim delovima provincije Douro. Slabo je poznat u Centralnoj i Južnoj Portugaliji, gde ga teško i retko susrećemo.

Opšti izgled i prirodne sklonosti: blago izduženog oblika, lupoidan, tipa velikih pasa čuvara. Odan drugar i pokoran prema onima sa kojima je blizak, neophodan za zaštitu stoke od napada vukova koji još uvek obiluju u ovim planinama. Idealan stražar, po stalnoj požrtvovanosti koju stavlja na probu u predelima poverenim mu na čuvanje. Snažan pas, veoma prijatne morfološke celine sa, ponekad, dosta blistavim dlačnim pokrivačem. Otmenog držanja, strogog i oštrog izraza, poseduje otpornost planinskog psa. Pas slobodnog kretanja, hitar, moćan; stava da prevazilazi neprijateljstvo, nije kavgadžija. Laje na karakterističan način, vrlo jako, počilnjući od vrlo različitih tonova, najčešće duboko, i završava se produženim visokim tonovima sličnim zavijanju.

Glava: skladne veličine, više je laka nego masivna; suva, ali ne ispijena; dobro odlakana, ali nije naborana; vilice su snažne i veoma komaktne; izdužena, pravougaone forme; dobro postavljena.

Stop: slabo naglašen, više je udaljen od vrha lobanje nego od vrha njuške.

Lobanjsko-čeona regija: pravilno razvijena i blago ispupčena; čeona brazda skoro nikakva; profil se približava pravoj liniji.

Potiljna kvrga: slabo naglašena.

Uši: pravilne (12 cm duge, 12 cm široke); nešto deblje; skoro trouglaste, ali zaobljene ka vrhu; viseće; pravilno usađene; prirodno opuštene i paralelne sa glavom sa svake strane, priljubljene. Dok je pas u pažnji, uši se okreću ka napred, a njihova prednja strana ostaje u prethodnom položaju.

Oči: kose, normalno usađene, bademaste, srednje veličine; savršeno jednake i veoma otvorene; izraz je ozbiljan i oštar; svetlokestenjaste kod pasa sa svetlom dlakom, tamnokestenjaste, skoro crne kod pasa sa tamnijom dlakom.

Lični deo glave: dug, snažan, prav ćelom svojom dužinom, stanjuje se ka vrhu njuške, ali nije ni uzan ni zašiljen.

Nozdrve: vrlo izražene, velike, prave i veoma otvorene, uvek crne.

Usta: jasnih kontura; usne pravilne, ni opuštene ni mesnate, veoma usklađene, uglovi usana slabo uočljivi; sluzokoža usta, nepca i ivice usana izrazito crno pigmentovane. Zubi potpuni, beli, jaki, dobro se uklapaju i čvrsto su usađeni u izrazito mišićave vilice.

Trup

Vrat: prav, dobre konstitucije, kratak, proporcionalne debljine, dobro povezan sa trupom i dobro spojen sa glavom, što joj daje visoko držanje, a podgušnjak ne postoji.

Grudni koš: šiljastog oblika, visok, širok i ujednačeno dubok.

Gornja linija tela: leđa horizontalna i proporcionalno duga; krsta jaka, široka, kratka i vrlo mišićava, na skladan način povezana sa sapima, koje slede u blago povijenoj liniji.

Donja linija: stomak nikako nije prostran, nešto je sužen, primetno se penje od dna grudnog koša ka slabinama, što daje penjajuću donju liniju.

Rep: Nije kupiran; viseći, doseže do skočnog zgloba kada se pas odmara. Dug je i debeo, sa donje strane veoma odlakan. Sabljastog oblika, usađen nešto više iznad linije sapi, pada između bogato odlakane zadnjice, ali ostaje primetno odvojen i obično je opušten kada se pas odmara. Kada je pas razdražen rep je sabljast iznad leđne linije, najpre, bočno pomerajući, ali nikada sa oborenim vrhom.

Prednje i zadnje noge: noge ravne i vertikalne, gledano od napred i od nazad; sa strane, prednje noge ostaju prave, ali kod zadnjih, došaplje se blago povija ka napred u odnosu na vertikalu, blago ispod nje, gledano od nazad.

Skelet i muskulatura: kosti vrlo razvijene i prekrivene snažnim mišićima, naročito plećka i butina, koje su predstavljene veoma odlakanom bogatom mišićnom masom, koja je, od nazad, lako uočljiva. Podlaktica i prednje šaplje su skoro cilindričnog oblika. Zglobovi i uglovi koje oni zaklapaju su vrlo razvijeni; uglovi su pravilno otvoreni, s tim što su ugao lopatice i ugao nadlaktice skoro u pravoj liniji, a koleni ugao i ugao skočnog zgloba umereno tup; podlaktice su prave i postepeno se sužavaju u obimu odozgo na dole, do došaplja, koje nije ni suviše dugo ni suviše nagnuto.

Šape: proporcionalne veličine i više zaobljene nego duge, elastične. Veliki prsti, dobro zaobljeni, šape nisu okrenute ni unutra (previše zaobljene) ni spolja (previše pljosnate) i veoma sjedinjene. Jastučići su krupni i tvrdi. Nokti su fini, crni i tamnosivi, glatki, čvrsti i pravilno se troše. Mogu da postoje jednostruki ili dupli zaperci.

Dlačni pokrivač

Dlaka: ogromna, otporna, pomalo gruba na dodidr, blago mat, ravna, dobro raspoređena po ćelom telu i vrlo bogata; najuobičajenije je kratka (oko 5 cm) i primerci sa dužom i kraćom dlakom od ove su retki. Uopšteno, dlaka je kraća i bogata na glavi i ušima gde je tanja i mekša, kao i na nogama, laktovima i skočnim zglobovima, obilnija je i duža na repu, naročito sa njegove donje strane, deblja u sredini, kao i na bogato odlakanoj zadnjici.

Boje: vučija boja je uobičajena u svojim nijansama svetle, uobičajene i tamne, koja je najčešća. Izuzetno se pojavljuju, kod jedne jedinke, sve tri nijanse u različitim regijama: tamnovučija na glavi, leđima i ramenima, uobičajena na grudnom košu, sapima i butinama i svetlovučija na stomaku. Poželjnija boja je “boja planine”, tako nazvana od strane starosedelaca, poštovana od odgajivača, iz oblasti sela, kao etnička karakteristika: dlaka sastavljena od više boja, kao kod vuka, sivkasta sa svetlijim i tamnijim nijansama, vuče na crno, a na ćelom telu ili nekim njegovim delovima nailazimo na braon ili crvenkastu (mahagoni).

Visina: mužjaci od 56 do 60 cm, ženke od 52 do 57 cm.
Masa: mužjaciod 30 do 40 kg, ženke od 20 do 30 kg.

Kretanje: harmonično i lako, noge se pomeraju u postranoj ravni tela. Normalnog iskoraka i ponekad ravaniše, osim ako nema odlučan povod ne kreće se mnogo brže (kas ili galop).

Mane – kažnjavanje i diskvalifikacija:

Glava: preobimna, koščata i mesnata, suviše uska, duga i zašiljena.
Oči: različite boje ili nejednake veličine.
Uši: loše usađene, previše velike, mesnate i okrugle (uši slepog miša preduge); gluvoća: urođena ili stečena.
Nosna pečurka: ona koja nije crna.
Vilice: prognatizam ili enognatizam.
Rep: u obliku trube, sečen ili sa manom od rođenja.
Veličina: suviše veliki ili suviše mali psi (kao džin ili patuljastost).
Dlaka: flekava ili ako dosta odstupa od tipa rase, albinizam.

Skala bodova:

Glava: lobanja, uši, oči, lični deo, usta, stop, nosna pečurka: M 20, Ž 20
Vrat, greben, lopatice, prednje noge: M 15, Ž 13
Grudni koš, karlica, zadnje noge: M 15, Ž 15
Sapi, karlica, zadnje noge: M 13, Ž 15
Šape, prsti, nokti: M 5, Ž 5
Rep: nega, oblik, usađenost: M 5, Ž 5
Dlaka: tekstura, boja, mekoća: M 7, Ž 7
Opšti izgled: proporcionalnost, kretanje, veličina, polne karakteristike: M 20, Ž 20

Karakteristike rase

Prikladan za stan

Odan

Prikladan za auto

Društven

Prikladan za decu

Teritorijalan

Prikladan za druge ljubimce

Lak za obuku

Zdravlje

Pas za rad

Inteligencija

Čuvar