05.09.2013 - 13:12

Američka Akita (American Akita)

American-akita
foto:commons.wikimedia.org

FCI  KLASIFIKACIJA (FCI No. 344)
GRUPA V – Špic tip i primitivni tip pasa
Sekcija 5 – Azijski špicevi i srodne rase
Bez radnog ispita

UPOTREBA:  Pas za pratnju.

KRATAK ISTORIJAT RASE:  U početku je istorija američkih Akita bila slična istoriji japanskih Akita.  Od 1603. godine, u oblasti Akita,  psi nazvani “Akita matagi” (srednjeg rasta, za lov na medvede), koristili su se kao psi za borbu. Od 1868. godine Akita matagi su ukrštani sa rasom tosa (Tosa) i sa mastifima (Mastiff). Posle ukrštanja, rast rase se povećao ali su nestale neke karakteristične crte, svojstvene psima vrste špic. Godine 1908. borbe pasa su zabranjene. Rasa je ipak bila sačuvana i poboljšana kao krupna japanska rasa. Kao rezultat toga  1931. godine, devet vrhunskih primeraka  pasa dobilo je zvanje “Prirodnih spomenika”.

Za vreme Drugog svetskog rata (1939 -1945) bila je uobičajena upotreba psećih koža za izradu vojne odeće. Policija je naredila zaplenu i konfiskovanje svih pasa osim nemačkih ovčara koji su bili korišćeni za vojne svrhe. Neki ljubitelji su pokušali da zaobiđu zakon ukrštajući svoje pse sa nemačkim ovčarima. Tako se na kraju Drugog svetskog rata broj pasa rase Akita opasno smanjio a psi su ispoljili tri različita tipa: 1) tip Akita Matagi; 2) psi akita za borbu i 3) psi akita/ ovčari. To je dovelo do veoma konfuzne situacije sa ovom rasom. U periodu obnavljanja čiste rase posle rata, rase Kongo-go, pas koji je bio u krvnom srodstvu sa Dewom (Dewa), uživao je prolaznu ali ogromnu popularnost;  Mnoge akite iz loze Dewa, koje su ispoljavale karakteristike mastifa i nemačkih ovčara,  pripadnici vojske su doveli sa sobom nazad u SAD.  Akite iz loze Dewa, inteligentni psi koji su mogli da se prilagode različitim sredinama, fascinirali su odgajivače u SAD i ovu lozu su razvijali sve brojniji odgajivači i njena popularnost je rasla. Američki akita klub je osnovan 1956 godine a Američko kinološko društvo (AKC) je prihvatilo ovu rasu (upisana je u Knjigu rodovnika i dobila redovan status na izložbama) u oktobru 1972. Međutim, u to vreme AKC i JKC (Japansko kinološko društvo) nisu imali međusobne ugovore o recipročnom priznavanju pedigrea pa su stoga vrata bila zatvorena za uvođenje novih krvnih loza iz Japana. Shodno tome, akite iz SAD su  postale značajno različite od onih iz Japana, zemlje njihovog porekla. Oni su razvili tip koji je jedinstven za SAD sa karakteristikama i tipom koji je ostao nepromenjen od 1955. godine. Ovo je potpuno suprotno sa akitama iz Japana koji su ukrštani sa Matagi akitama radi obnavljanje originalne čiste rase.

OPŠTI IZGLED:  Veliki pas, krupne građe, dobro uravnotežen, masivan sa teškim kostima. Široka glava formira tup trougao, njuška je duboka, oči relativno male a uši uspravne nošene ka napred, skoro u liniji sa zadnjim delom vrata, predstavljaju karakteristike ove rase.

VAŽNE PROPORCIJE:
•    Odnos visine grebena i dužine tela je 9 : 10 kod mužjaka  i 9 : 11 kod ženki.
•    Dubina grudnog koša iznosi polovinu visine na nivou grebena.
•    Razdaljina od vrha nosa do stopa odgovara razdaljini od stopa do potiljka u odnosu 2 : 3.

TEMPERAMENT: Prijateljski, budan, prijemčiv, ponosan, poslušan i hrabar.

GLAVA: Masivna ali u skladu sa telom, nema nabora kada je opuštena. Glava formira tup trougao kada se gleda odozgo.

LOBANJSKI DEO:

Lobanja: Pljosnata i široka između ušiju. Plitka brazda se proteže dobrim delom čela.

Stop: Dobro definisan, ali ne suviše naglašen.

LIČNI DEO:

Nos: Širok i crn. Blagi i difuzan nedostatak pigmenta na nosu je prihvatljiv kod belih pasa ali uvek je poželjnija crna boja.

Njuška: Široka, duboka i puna.

Usne: Crne, ne vise; jezik je ružičast.

Zubi: Čeljusti nisu zaobljene već tupe, snažne i moćne. Zubi su jaki a zubalo pravilno i potpuno; poželjan je makazast zagriz ali klještast zagriz je takođe prihvatljiv.

Oči: Tamno smeđe, relativno male, nisu ispupčene, uvek trouglastog oblika. Očni kapci su crni i tesno prianjaju.

Uši:  Snažno uspravljene i male u odnosu na ostatak glave. Ukoliko se uho presavije unapred radi merenja dužine, vrh će dodirnuti gornji kapak.  Uši su trouglaste, blago zaobljenih vrhova, široke u korenu, nisu suviše nisko postavljene. Gledano sa strane, uši su postavljene pod uglom ka očima prateći liniju vrata.

VRAT: Debeo i mišićav, sa minimalnim podušnjakom, srazmerno kratak, postepeno se širi ka ramenima. Izražen grebe se skladno utapa u bazu lobanje.

TELO: Dužina veća od širine. Koža nije  ni suviše tanka ni suviše zategnuta ili opuštena.

Leđa: ravna

Krsta: Čvrsto mišićava.

Grudni koš: Širok i dubok, rebra dobro raširena sa dobro razvijenim prsima.

Donja linija tela i stomak: Umereno uvučena.

REP: Veliki i kosmat, postavljen visoko i nošen preko leđa ili uz bedro, tri četvrt, potpuno ili dvostruko savijen, uvek pada na ili ispod nivoa leđa. Ukoliko je tri-četvrt savijen, on dobro pada na slabinu. Koren je širok i snažan.
Terminalna kost repa dopire do skočnih zglobova kada se rep povuče na dole. Dlaka je oštra, ravna

PREDNJE NOGE: Teških kostiju i ravne gledano sa prednje strane.

Lopatice: Snažna i dobro polžena.

Došaplja: Blago iskošene napred pod uglom od približno 15 u odnosi na vertikalnu liniju.

ZADNJE NOGE: Snažno mišičave, široke sa kostima koje su slične kostima prednjih nogu. Peti prst na zadnjim nogama se obično uklanja.

Natkolenica: Snažne, dobro razvijene, paralelne gledano sa zadnje strane.

Kolena: Umereno savijena

Skočni zglobovi: Dobro spušteni, nisu iskrenuti ni na spoljašnju ni na unutrašnju stranu.

Šape: Ravne, mačje šape, sa dobro lučno savijenim prstima i debelim jastučićima.

KRETANJE: Moćan, široki kas sa umereno dugim korakom i odbačajem. Zadnje noge se kreću u liniji sa prednjim nogama. Leđa ostaju snažna, čvrsta i ravna.

DLAKA: Podlaka je debela, meka, gusta i kraća od pokrovne dlake. Spoljašnja dlaka je ravna oštra/tvrda i donekle odstoji od tela. Dlaka na glavi, potkolenicama i ušima je kratka. Dužina dlake na grebenu i krstima je 5 cm, što je nešto duže nego na ostatku tela, osim repa, gde je dlaka najduža i najbogatija.

BOJA:  Sve boje poput crvene, sivo mrke, bele, itd., pa čak i sa krupnim mrljama nekoliko boja i pegavo sivom. Boje su sjajne i jasne, oznake su dobro uravnotežene, sa ili bez maske ili paleža. Beli (jednobojni) psi nemaju masku. Višebojni psi na beloj osnovu imaju velike, ravnomerno raspoređene mrlje koje pokrivaju glavi i više od jedne trećine tela. Podlaka može biti razičite boje u odnosu na spoljašnju dlaku.

VELIČINA:
Visina na grebenu:    Mužjaci: 66 do 71 cm
Ženke: 61 do 66 cm

GREŠKE: Svako odstupanje od gore navedenih stavki treba smatrati greškom, a ocenjena ozbiljnost greške treba da bude direktno srazmerna njenom stepenu.
•    Ženstveni mužjaci, muškobanjaste ženke.
•    Uska ili izdužena tanka glava.
•    Nedostatak bilo kog zuba (osim 2 PM 1 i/ili PM3).
•    Jezik za plavim ili crnim mrljama.
•    Svetle oči.
•    Kratak rep.
•    Laktovi iskrenuti na spoljašnju ili unutrašnju stranu.
•    Bilo kakva naznaka okovratnika ili zastavica.
•    Stidljivost ili oštrina.

OZBILJNE GREŠKE:
•    Laka građa
•    Lake kosti

DISKFALIFIKACIONE  GREŠKE:
•    Agresivan ili prekomerno stidljiv
•    Potpuno depigmentiran nos. Nos sa depigmentiranim površinama (leptirast nos).
•    Padajuće, viseće ili presavijene uši.
•    Predgriz ili podgriz
•    Srpast ili neuvijen rep.
•    Mužjaci ispod 63.5 cm, ženke ispod 58.5 cm.

Svaki pas koji jasno ispoljava fizičke abnormalnosti ili abnormalnosti u ponašanju će biti diskvalifikovan.

N.B. Mužjaci treba da imaju dva naizgled normalna testisa koji su potpuno spušteni u skrotum.

Karakteristike rase

Prikladan za stan

Odan

Prikladan za auto

Društven

Prikladan za decu

Teritorijalan

Prikladan za druge ljubimce

Lak za obuku

Zdravlje

Pas za rad

Inteligencija

Čuvar