06.01.2016 - 16:34

ČUDESNO: Pogledajte kako vukovi i ljudi sa posttraumatskim sindromom pomažu jedni drugima! (FOTO, VIDEO)

Par iz Kalifornije se dosetio da bi spaseni vukovi mogli da imaju dobar uticaj na ratne veterane i obratno. A evo i kako su došli baš na ovu ideju!

FOTO: Jennifer Dallas
FOTO: Jennifer Dallas

Oko 90 minuta severno od Los Anđelesa u lokvudskom stacionaru za životinje, magija se događa svakog dana. Naime, ljudi istraumirani u mnogobrojnim ratovima koje SAD vodi širom sveta imaju priliku da se povežu sa zlostavljanim vukovima i da jedni drugima pomažu sa psihičkim tegobama.

“Vojnici su plaćeni da budu predatori, što je otprilike veoma slično kod vukova. Oni su predatori da bi preživeli. Mnogi dolaze kući, a rat u njima i dalje kulja. Ne znaju da li su i dalje na ratištu ili u krevetu sa ženom. Moji vukovi ne znaju da li su psi ili vukovi. Ta unutrašnja borba je takođe ono što je zajedničko, pa sam se dosetio da od toga napravim vezu”, istakao je ratni veteran i osnivač ovog genijalnog centra Metju Simons.

FOTO: Sarah Varley

FOTO: Sarah Varley

Život posle traume

Simons je veoma upoznat sa hororom posttraumatskog sindroma. Kada je završio službu u mornarici, učešće u Pustinjskoj Oluji (napadu Amerikanaca na Irak u vreme Sadama Huseina), vratio se kući i osnovao kompjutersku kompaniju. Osećao se posvećeno i uspešno, ali su uspomene iz bitaka morale da ga proganjaju, čekajući ispod površine. A kako i ne bi… Počeo je da se budi noću natopljen znojem i osećao se razdragano na svakom sastanku.

Kako su rasle teskobe, Simons je otišao kod psihijatra i dobio pilule za spavanje. Ubrzo je počeo da ih uzima po nekoliko sa vinom, ali to je samo pogoršalo stvari.

“Prodao sam kompaniju i ušao u kolotečinu, previše sam pio vina i pilula”, istakao je.

Očajan, Simons je otišao kod drugog psihijatra, koji mu je rekao da ima ozloglašeni PTSD.

“Nisam ni znao šta je to, niti da tako nešto može da se desi nekom snažnom kao što sam ja”.

Međutim, i ova priča ima srećan kraj, a srećan kraj je ‘prouzrokovan’, naravno, životinjama. On je otišao u Zapadni Los Anđeles gde je počeo da vodi računa o ugroženim egzotičnim pticama. Licencirani psiholog Lorin Lindner je vodila program, a ekoterapija se pokazala kao pravi pogodak.

“Gledao sam dva papagaja kako se fizički oporavljaju, kako pobeđuju bolest i zaboravljaju na muke. Kako puštaju sve niz vodu”.

Međutim, najveći njegov anđeo čuvar bila je doktorka, koja je posle toga postala i njegova žena.

FOTO: Jennifer Dallas

FOTO: Jennifer Dallas

Ekoterapija za dušu

2007. godine, novopečeni par je otvorio svoje sklonište. Kupio je zemljište izvan gradskog smrada Los Anđelesa u prelepom podnožju Kordiljera. Prvo su počeli da spasavaju zlostavljane konje. U isto vreme, čitali su o vukovima koji su držani u zarobljeništvu, a kojima je sada bila potrebna nova kuća. Ti vukovi su čuvani kao egzotični ljubimci, a posle su vezivani napolju kako bi bile zarađivane pare njihovim pokazivanjem znatiželjnoj publici.

Zato su gubili onu prirodnu agresiju. A ovakve životinje se ne primaju u skloništa, već se, uglavnom, ubijaju.

Kada su spasili vuka po imenu Vajli, samo nekoliko minuta pre nego što je trebalo da bude uspavan, sve je krenulo lagano da se odvija u najlepšem mogućem smeru. Doveli su ga i primetili kako je počeo pozitivno da utiče na sve oko sebe.

“Svi su se ponašali drugačije. Doktori, čuvari, ja, moja žena”.

Par je odlučio da počne da pomaže ostalim ratnim veteranima programom nazvanim Ratnici i Vukovi, koji je stvoren pod uticajem na program doktorke Lindner sa papagajima koji je pomogao i gosn Simonsu.

Ideja je jasna. Priroda će sama pomoći izlečenju. Veterani idu u šetnje po prirodi sa vukovima, koji su kao i oni, pravi autsajderi u društvu.

Obično se desi povezanost između određenih ljudi i vukova.

“Životinja izabere veterana i to je jedinstven osećaj za njega. Obično imaju sličnu traumu. Nema načina da ovo ne uspe. Događa se nekakva ‘međuživotinjska’ komunikacija”, ponosan je Simons.

Povezanost koja se ostvari na ovaj način traje ceo život. I ne samo sa jednom životinjom, već i sa drugima, jer sada i one osećaju prisnost sa veteranima.

Morate priznati, retko čujemo neku ovako humanu priču iz Amerike, priču u kojoj se ne slavi, već se kudi rat. Priču koja slavi prijateljstvo, koja slavi ljubav, toleranciju. Ako iz ovakvih primera ne nauče da bi ratovi trebalo da budu stvar prošlosti, da treba da se vrate korenima i prirodi – pomoći im nema!

Postoji čak i jedna pesma koja se bavi sličnom tematikom… O povezanosti vukova i ljudi…

(Ljubimci Telegraf/mnn.com)

Tagovi: Čovek, posttraumatski sindrom, PTSD, SAD, vojska, vuk, vukovi

Ostavite komentar

Komentar možete poslati koristeći i naloge:

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*