Ništa nije tajno u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić uputio je pismo Vladi Srbije u kome je upozorio da pre dve godine donet Zakon o tajnosti podataka ne funkcioniše.

Oblast tajnosti podataka je, prema ocenama poverenika, "u stanju zabrinjavajuće improvizacije u kome se ni za jednu informaciju koja nosi oznaku poverljivosti ne može reći da je klasifikovana na potpuno legalan način pa je problematično postaviti pitanje bilo čije krivične odgovornosti za odavanje takvih informacija.

Pitanje nasleđenih, starih tajni nije rešeno, a istovremeno se nove tajne proizvode bez pouzdanih kriterijuma, upozorava Šabić. On navodi i da su se stekli svi uslovi za hitno preduzimanje mera sa kojima se veoma kasni, uključujući i inovaciju zakona ili zamenu novim.

Glavna slabost zakona je to što je u svrhu njegove primene, kao nužno, predviđeno donošenje enormno velikog broja podzakonskih akata. Najopasnije je što vlada nije donela najvažnije podzakonske akte, niti utvrdila bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti "državna tajna", "strogo poverljivo", "poverljivo" i "interno". Ne postoje jasni standardi o sadržini bilo kog stepena poverljivosti.

Nadzor nad sprovođenjem zakona i donetih propisa trebalo bi da vrši Ministarstvo pravde koje, kako je rekao, ne raspolaže nikakvim resursima za obavljanje te funkcije, pa se nadzor praktično ne vrši.

Šabić podseća da su organi vlasti bili dužni da u roku od godinu dana usklade svoju organizaciju sa odredbama zakona, a u roku od dve godine da obezbede da svim zaposlenim licima, koja moraju imati pristup tajnim podacima, budu izdati potrebni sertifikati. "Istekli su rokovi, a obaveze nisu izvršene", upozorio je Šabić i dodao da sve što je naveo "upućuje na zaključak da se jedna važna oblast nalazi u stanju zabrinjavajuće improvizacije". Pravo javnosti da zna, bezbednosni interesi zemlje i pravna sigurnosti zahtevaju da se to stanje bez odlaganja promeni" zaključuje Šabić u pismu Vladi Srbije.